Након што је пре месец дана, по цену расцепа са министром правде из сопствених редова, владајућа партија ГЕРБ прогурала амандмане на Устав који се односе на структуру и састав Високог савета судства, сада иста ова партија декларацијом позива истог тог Високог савета судства да поднесе оставку јер више не ужива поверење, није у стању да врши своје надлежности сагласно закону и бави се покушајима трговине политичким утицајем, решавања корпоративних и економских интереса и освајања судске власти од стране нејасних кругова и центара моћи. Мали коалициони партнер партије ГЕРБ – коалиција Реформаторски блок је подржала тај захтев, али за један дан одложила изношење свог званичног става пошто су мишљења у њеним редовима неједнозначна.

Захтев за оставку Високог савета судства стигао је дан пре објављивања годишњег извештаја Европске комисије о напретку Бугарске у области судства и унутрашњих послова. По мишљењу многих, циљ овог захтева владајуће гарнитуре је пригушивање критике Брисела због одсуства резултата у борби против корупције, неефикасног рада јавног тужилаштва и одустајања од објективног испитивања низа корупционих скандала.Међутим, партијске декларације нису довољне за оставку Високог савета судства. Доношење одлуке о распуштању Високог савета судства је искључиво у надлежности Високог савета судства јер је он независан одзаконодавне и извршне власти. Половину изборних чланова Савета утврђује парламент, али чак и да они буду позвани да поднесу оставку, коначна одлука је препуштена лично њима. Другу половину изборних чланова Савета утврђују судије и јавни тужиоци, а они су у последње време дубоко подељени и разједињени. Ипак, ако услед позива за подношење оставке оставка буде поднета, на дневни ред долази питање избора новог Високог савета судства. Уколико се сада оствари његово распуштање, нови састав мора бити изабран на пет година јер сагласно важећем Закону о судској власти толико траје мандат његових чланова. Међутим,очекује се да ће у марту бити донете измене овог Закона. Можда ће будуће измене Закона о судској власти наметнути нови избор Високог савета судства?

Од решавања проблема око Високог савета судства у великој мери зависи и ток судске реформе. Није случајно што у својој декларацији партија ГЕРБ позива и на политички консензус ради брзог усвајања измена Закона о судској власти и Законика о кривичном поступку, а такође и ради брзог усвајања закона о борби против корупције и сузбијању тероризма. Међутим, тренутно нема политичког консензуса, чак и само на нивоу владе. У овом тренутку се опозиција припрема за подношење предлога за изгласавање неповерења влади због стања у систему здравства, а као што се види и у редовима владајуће већине постоји размимоилажење ставова. Патриотски фронт, који није део те већине, али јој пружа парламентарну подршку, је на пример изјавио да неће подржати захтев за оставку Високог савета судства, јер на њега гледа као на мешање у рад судске власти. Захтев за оставку на исти начин интерпретирали су и неки чланови Високог савета судства, док се бивши министар правде Христо Иванов изјаснио против колективне оставке. По њему, колективна оставка би с једне стране "скинула са дневног реда" личну одговорност у Високом савету судства, а с друге стране – члановима Високог савета судства који су водили тешку борбу против активности већине које су се нашле на удару критике Европске комисије, мора се изрећи захвалност, а не тражити њихове оставке. Свестан сложености ситуације, Радан Канев, лидер Демократа за снажну Бугарску које су недавно напустиле владајућу коалицију, па су сада у опозицији, је казао да би можда најбоље било да заједно са овим Високим саветом судства оде и Народно собрање "које је одговорно за сав безобразлук у судском систему". По мишљењу Канева, оставку морају поднети и државни тужилац и председник Врховног управног суда, за које се сматра да су архитекте "већине" у Високом савету судства што га је, у ствари, довело до данашњег жалосног стања.

Питање је не само сложено, већ и болно, а очито не трпи одлагање. 

Превод: Албена Џерманова