„Песма је прича или слика дочарана помоћу гласа – каже позната певачица. У свакој од њих се огледају мудрост и дугогодишња искуства народа. У току више година успела сам да сакупим репетоар са богатим ликовним елементима и разноврсном садржином. Он ми помаже да лакше допрем до срца публике.“
Калинка Влчева је рођена у Срнецу – живописном селу у срцу Добруџанске равнице (на североистоку Бугарске). Од малих ногу је заволела народне песме које је изводила с посебном лакоћом и великом радошћу. Каријеру је започела као солисткиња Ансамбла народних песана и игара у граду Тервелу. Путовала је на бројним турнејама, освојила награде на престижним фестивалима и такмичењима.1960 г. наступила је на Првом добруџанском сабору где јој је припала прва награда. Конкурисала је за радно место у Женском хору БНР где је примљена и остала 23 године. Тај хор је касније добио име „Мистерија бугарских гласова“ и стекао светску славу и признање, а са њим Влчева је гостовала у многим европским земљама, Северној Америци и Израелу.
„Сцена је моја друга кућа – каже певачица. 55 година сам живела тако – на точковима и у авионима, и наравно, на сцени. За БНР у Софији, Варни, Старој Загори и Шумену снимила сам више од 150 добруџанских песама. Као уметница имала сам прилике да сарађујем са истакнутим композиторима и диригентима као што су Коста Колев, Стефан Мутафчијев, Красимир Кјуркчијски.“
Више од 15 година Калинка Влчева је живела у Ковентрију, Енглеска са својим супругом, музичарем Мартином Џенкинсом. Са њим као и са другим британским извођачима музичког фолклора промовисала је добруџанске песме широм Велике Британије. После тих 15 година она се са супругом вратила у Бугарску. Предаје традиционално народно певање, наступа на концертима – самостално и са оркестром „Бисери”.
„Недостајала ми је Бугарска, моја родбина, пријатељи и колеге из ансамбла – наставља Влчева. Сваки пут када сам се враћала кући била сам толико срећна, летела бих да могу, и нарочито када сам већ била близу моје родне Добруџе. Изузетно је важно да негујемо и чувамо бугарски национални дух и традицију, да их преносимо на следеће генерације у њиховом аутентичном виду. Где све нисам била у свету, какве све стране песме нисам отпевала, али била сам и остајем певачица Добруџе – песме су наше изворно, велико богатство. Волим публику, а највише се радујем младима. Они припадају генерацији која није директни наследник музичког фолклора. Када бирам песме којима бих привукла младе, настојим да буду такве које ће дирнути њихова срца и бити за њих надахнуће.“
„У Добричу где живим, предајем обдареној деци. Учим их изворном добруџанском певању, правилном дисању и извлачењу висина и дубина. Тражим чисте и јасне вокале. Бугари певају „из грла“, не муцају. Глас им је снажан, одзвања целим селом, па се може чути чак и у суседном. Својим ученицима саветујем тако да певају. Поред гласа, извођач се ослања и на одзив публике. Без обзира на којој сцени пева и колики је број слушалаца он треба да пева из срца. То је тајна у освајању публике и моја највећа радост током тих скоро шест деценија на сцени.“
Превела: Ана Андрејева
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..