Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Борис Гондов обрађује вечите и универзалне теме

БНР Новини
3
Фотографија: Венета Павлова

Изложбу скулптуре и цртежа приказује до 13. фебруара у софијској галерији „Нюанс” („Нијанса”) истакнути бугарски вајар проф. Борис Гондов. У експозицији су своје место нашла импресивна дела која обрађују вечите и универзалне теме. Прва је човеково бивство гледано кроз етапе у животу Исуса Христа: Патња и Бивство, Голгота и Васкрснуће.

Снимка„Човеково бивствовање од Постања до наших дана остаје без фундаменталних разлика – тврди у свом интервјуу за Радио Бугарска Иван Гондов. – Главни проблеми са којима се човечанство суочава данас остаће скоро непромењени и у будуће. Мене занима пуно ствари, а такође не мислим да би уметност требало да изгуби социјалну усмереност. Лично ја настојим да на све ове проблеме погледам кроз своју призму, али и да их истовремено посматрам из угла обичног човека и целокупног друштва. Ова тема није ми страна, а још и омогућује снажнију уметничку сугестивност, обогаћује моја изражајна средства. То је захвална и вечна тема. Бити индиферентан према социјалном животу једноставно није могуће, јер смо ми као појединци уграђени у ткиво социјума. Ми га носимо у себи, његове проблеме доживљавамо као своје. Уметник не сме да се држи даље од друштвених токова и преокупације. Мени се више допада вајарство које има снажан друштвени и емотивни набој.”

СнимкаУ Гондовљевим скулптурама огледа се дубина његових емоција. Када их посматра, гледалац не може остати равнодушан према патњи или анђелу који се винуо на небо. Скулптура „Седми дан” Бориса Гондова приказује моћ личности славног бугарског сликара Владимира Димитрова-Мајстора, који је у свом стваралаштву дочарао лепоту и плодност бугарског земљишта и вечите људске вредности.

СнимкаДруга главна тема изложбе такође спада у оне вечите – то је лепота женског тела – дар природе. У задњим годинама проф. Гондов највише воли да обрађује дрво – оно се лакше обликује, а још и омогућује да се тема и сижеи прикажу на интимнији начин.

Са именом Бориса Гондова повезујемо важне за нашу историју и културу пројекте:

„Биле су то велике и значајне јавне набавке које су захтевале пуно знања, амбиције и пре свега жеље за реализацијом. Рецимо – кип цара Самуила, композиција „Самуилова тврђава“ у Петричу. То је најмонументалнији пројекат на коме сам икада радио.”

Гондов је аутор споменика и неких других чувених личности у бугарској историји какви су они кнеза Борис І у Плиски, патријарха Јефтимија у Великом Трнову, архитекте и градитеља Коља Фичета у Дрјанову, Владимира Димитрова-Мајстора у Ћустендилу. Израдио је и низ спомен-биста и других фигура, коришћених за обликовање екстеријера и ентеријера.

Дела Бориса Гондова изложена су у Националној ликовној галерији у Софији, Градској уметничкој галерији Софије и другим збиркама у земљи. У Парку мира у јапанском граду Нагасакију може се видети његова монументална композиција „Птице”. Скулптуре Бориса Гондова присуствују у збирци Фондације „Арт Дијалог” у Паризу и у престижној колекцији белгијског бизнисмена Хуга Вутена.


Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Девети фестивал "Опера на врховима" у Белоградчику одаће почаст Ђакому Пучинију

Од данас, 2. августа, до 18. августа одржаће се 9. издање Фестивала "Опера на врховима – Белоградчишке стене". Организатор је Софијска опера и балет. Фестивал ће бити отворен оперском представом "Тоска”, поводом 165 година од рођења и 100..

објављено 2.8.24. 07.45
Кадар из филма „Лимбо“

Бугарски документарни филм у трци за студентског Оскара

Америчка филмска академија је објавила листу студентских филмова који су ушли у полуфинале овогодишње доделе Оскара за студентски филм. Међу 62 филма из 18 земаља је и бугарски документарац "Лимбо" Џулије Пастракове. Највише кандидата за..

објављено 31.7.24. 15.25

"Питање укуса" – срећан повратак у прошлост

Документарни филм Марије Влкове "Питање укуса" доноси причу о "животу некада" – с љубављу, поштовањем и без политичког призвука. Идеја за његово стварање родила се за време једног ручка, када је Марија поново видела једноставну храну којом је..

објављено 30.7.24. 13.10