Сива четинарска шума и дрвеће које никад више неће красити зелене крошње дочекују нас крај пута изнад села Радловци у уколини Ђустендила. „Изгубљена шума“ на подручју државног ловног газдинства „Осогово“ поставља пуно питања шумарским стручњацима и еколозима. Из локалне шумске службе сазнајемо да су четинарске врсте тамо засађене пре око 50 и 30 година. Природне шуме на подручју Осогова су листопадне, док је бор намерно засађен – у циљу заустављања ерозије земље и заштите кућа мештана од природних стихија. Данас можемо рећи да је млада шума успешно испунила своју мисију. Сада је на људима да изађу на крај са штеточинама које се, међутим, брзо шире и прете уништавањем огромних површина чак и здравих шума.
Поткорњаци нападају и уништавају стабла која су физиолошки ослабила. Оштећена стабла крију опасност и од настанка пожара. Штеточине уништавају стабла све бржим темпом због чега шумски инжењери страхују да неће успети да изађу на крај са проблемом. У Осогову је планирана санитарна сеча, а очекује се ће ове године бити уклоњена оболела и оштећена стабла на површини најмање од 1.500 хектара. Начине за борбу против поткорњака траже и у Шумарској служби у граду Пловдиву. Ево шта стручњак Пенчо Дерменџијев препоручује својим колегама из југозападне Бугарске:
„Када се планира санитарна сеча, уклањају се сва уништена стабла да би се спречило даље ширење штеточине. Такође могу се поставити и тзв. "клопке" са феромонским мамцем како би се могло благовремено деловати на сузбијању штетних инсеката. У Бугарској проблем постоји у око 2% шума, а најраспрострањенији је у јужним деловима Европе. И пошто ова опасност не познаје државне границе, активно сарађујемо са колегама из Србије и Македоније које користе такве методе за борбу против штеточине“, наводи Пенчо Дерменџијев.
Превод: Албена Џерманова
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
У самом центру бугарске престонице данас почиње тродневни базар „Мој Еко Божић“, који ће се затворити 22. децембра. Ово празнично догађање посетиоцима..
Скоро две трећине грађана Бугарске изјавило је да су били срећни током 2024. године, док 26% испитаника изражава супротан став, показало је традиционално..