Након што су 11. фебруара левица и Покрет за права и слободе поднели предлог о изгласавању неповерења влади због здравствене политике коју спроводи, идуће недеље парламент треба да донесе одлуку по том питању. Међутим, постоје озбиљне индикације да здравство није главни разлог за то гласање, а и реалан однос снага у законодавном телу, наговештава још једну стерилну политичку дебату и негативан расплет.
Идеја о гласању о неповерењу родила се међу представницима социјалистичке партије у јануару. На консултацијама са Покретом за права и слободе, осим здравствене политике су разматрани и други разлози за обарање владе какви су проблеми са унутрашњом безбедношћу и демографијом. А грешке у систему судства, корупција и организовани криминал који су присутни у последњем извештају Европске комисије о Бугарској, уопште нису разматрани као могући наводи за гласање о неповерењу, тако да је, по свему судећи, подносиоцима предлога важно једноставно имати дебату. С друге стране, да би гласање било успешно, против владе треба да се изјасни 121 посланик, док левица има свега 38, а Покрет – 30. Чак и ако већ сигурним гласовима два независна посланика додамо и друге, немогуће је достићи потребан број. Подносиоци предлога то одлично знају, али је за њих јавна расправа важнија од неуспеха. Циљ није пољуљати владу, него проверити какав је однос снага у парламенту после потреса у Покрету за права и слободе и тензија у Реформистичком блоку, који је учесник владајуће коалиције, као и тестирање степена подршке управљачима од стране невладајућих политичких формација АБВ и Патриотски фронт.
Очекивани негативни расплет ће, по свему судећи, још једном потврдити тужну бугарску традицију да већ четврт века немамо успешног изгласавања о неповерењу влади и да се ти предлози користе само као инструмент дебата, а не као законско средство за промену власти. Није случајно да је премијер Бојко Борисов демонстрирао завидан ниво спокоја коментаришући да „треба да гласамо о неповерењу, јер би у противном влади било теже…“ И с разлогом, тим пре што је његова прва влада одолела четири таква предлога – у октобру 2010. због здравствене политике, у јуну 2011. због неуспеха антикризне политике, у јулу 2011. због одржавања унутрашње безбедности и јавног реда, и у априлу 2012. због обустављања пројекта изградње НЕ „Белене“ и срозавања државне енергетске политике.
С обзиром на актуелне политичке околности можемо само да претпостављамо да ли у одговор на евентуални неуспех предлога о изгласавању о неповерењу влади, Борисов неће поновити свој омиљени потез из јануара 2011. г., када је у одговор на предлоге опозиције тражио од посланика изгласавање поверења и добио га.
Превод: Александра Ливен
Постоје шансе за формирање редовне владе, изјавио је лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов. У обраћању новинарима, Борисов је нагласио да преговори за сада напредују у позитивном правцу. „Што више ћутимо, то боље“, истакао је Борисов, изразивши оптимизам..
Преговори за формирање нове владе између будућег мандатара ГЕРБ-СДС и парламентарних фракција настављени су данас састанком са представницима коалиције БСП-Уједињена левица. Преговарачки тимови обе стране сложили су се да је Бугарској неопходна..
Коалиција ГЕРБ-СДС започела је преговоре са осталим парламентарним странкама о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања. Састанци се одржавају уочи доделе првог мандата од стране председника Румена Радева највећој парламентарној..
У парламентарној декларацији у име политичке групације „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, посланик Мартин Димитров изјавио је да је први корак..
Македонски премијер Христијан Мицкоски изјавио је да „македонско питање није затворено“, позивајући се на пресуде Европског суда за људска права које,..