Неки догађаји око избегличке кризе последњих дана наводе на мисао да је на спољним границама Европе у току збијање редова у циљу одбране, јер предстоји нешто што неће изаћи на добро. Почетком ове недеље стигла је вест да су на подручју Малог Трнова, на граници са Турском, пронађена тела две мигранткиње – девојке старости око 16 година и жене око 30 година, које су умрле од смрзавања. Према саопштењу Министарства унутрашњих послова, оне су биле део ухваћене групе од 19 илегалних миграната које су кријумчари оставили.

Међутим, није јасно да ли је уопште било таквих или се група самостално кретала. Ако је било учешћа кријумчара људи, они су припремили „клијенте“ на територији Турске, где су и узели новац од  миграната. У случају да је група деловала самостално, она је такође организована на турској територији, тј. могуће је да су турске власти затвориле очи пред преласком миграната преко границе.

Да ли се може тражити веза између овог инцидента и оштре изјаве турског председника Реџепа Тајипа Ердогана пре три дана? Он је директно запретио да Турска може пустити сиријске избеглице са своје територије које тренутно живе у камповима, а којих је више од  2,5 милиона, да оду у западну Европу. Председник Ердоган је рекао да ће његова земља имати стрпљења до одређене границе када је реч о сиријској кризи, након чега ће бити приморана да предузме акцију, као и то „... ми ћемо једном отворити капије и пожелети им (избеглицама) срећан пут.“ А рута овог „пута“ пролази и кроз Бугарску. Да ли Ердоган блефира? Он није задовољан што је ОУН доделила Анкари мање од пола милијарде долара као помоћ за решавање проблема избеглица, а ЕУ је обећала 3 милијарде евра, након што је, по његовим речима, Турска до сада потрошила преко 9 милијарди долара. Логично је помислити да Турска жели да подигне улог како би и даље задржала талас миграната на својој територији.

Вероватноћу да се испуни жеља за „срећан пут“ прокоментарисао је министар одбране  Николај Ненчев. Он је рекао да је то могуће и да „морамо бити спремни за сваки сценарио“. Министар Ненчев је ипак унео дозу спокоја, изјавивши да бугарска армија располаже неопходним ресурсом и да би се могло одмах вишеструко повећати присуство припадника и технике на граници. Занимљиво је, међутим, шта би се десило ако би једног дана нам закуцала на врата чак и само половина избеглица које се сада налазе на територији Турске? Да ли би се уз помоћ „војних припадника и технике“ изашло на крај са оваквом ситуацијом?  

Ако свему томе додамо и посету европског комесара за миграције Димитриса Аврамопулоса Софији, изгледа да је заиста почело збијање редова пред претњом од „избегличког цунамија“. Он је похвалио бугарске власти за добар посао који су до сада обавиле на заштити границе, али је ипак напоменуо да је Бугарска Турској суседна земља и одговорна је за заштиту спољних граница ЕУ, те да ако се Турска озбиљно не посвети решавању избегличког проблема, ситуација може постати веома компликована.

Са бугарске стране је изражен недвосмислени оптимизам. Министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова је изјавила да Бугарска практично има потпуну контролу границе са Турском, као и да је „неприхватљив“ предлог земаља Вишеградске четворке, а пре свега Мађарске да Бугарска затвори границу са Грчком која се, по оцени низа држава чланица ЕУ, не може носити са приливом избеглица. „Морамо подржавати Грчку, јер је наш сусед и партнер“, рекла је Бачварова, ма шта то значило.

Што се тиче финансијског аспекта, Димитрис Аврамопулос је нагласио да ће за рад са мигрантима Европска комисија доделити Бугарској 91 милион евра за период 2014 – 2020. година. Да ли су ова средства довољна или су то мрвице бачене са стола? Бугарске власти то не коментаришу. Уосталом, у Бугарској се не говори јасно и о томе колико тачно коштају пореске обвезнике заштита границе и збрињавање миграната на територији земље.

Још је зима. Ово није сезона масовне миграције, али надамо се да се не ради о затишју пред буру.

Превела: Марина Бекријева