Ове недеље је, пар месеци након што га је Бугарска социјалистичка партија искључила из својих редова, социјалиста Георги Кадијев објавио своју намеру да формира нову политичку странку. Ово ће бити трећа по реду формација која је настала од 2010. године наовамо, а коју ће основати посланик који је изашао из Бугарске социјалистичке партије. Прве две су „Покрет 21“ социјалисте Татјане Дончеве и партија АБВ бившег лидера социјалиста Георгија Прванова.
Вест о новом политичком субјекту на левом спектру политичког тела могла је да прође између осталог, ако неколико дана пре тога бивши лидер Покрета за права и слободе Љутви Местан, до чије смене је дошло због конфронтације са почасним председником Покрета Ахметом Доганом, није рекао да ће основати нову политичку формацију – Демократи за одговорност, солидарност и толерантност (ДОСТ). Без обзира на то што скраћеница ДОСТ на турском значи „пријатељ,“ Местан не скрива своја непријатељска осећања према Догану. Местанова странка ће бити „реална либерална партија“ основана уз подршку оних који се не слажу са тезама Догана и који сматрају да Покрет за права и слободе не представља, нити заступа њихове интересе.
Међусобно сукобљене либералне формације су само у бирачком телу етничких Турака у земљи постале три: покрет – мајка Покрет за права и слободе, који је прешао у опозицију, центристичка либерална партија Касима Дала, која учествује у владајућој коалицији као део десничарског Реформистичког блока, и партија ДОСТ која се очекује да буде основана.
Последњи расцепи унутар Покрета за права и слободе поделили су не само етничке Турке у земљи, већ и оне који су се иселили у Турску. Ако се да судити по забрани уласка почасног лидера Покрета Ахмета Догана у Турску, коју званична Анкара није ни демантовала, ни потврдила, турске власти изгледа не гаје топла осећања према Покрету за права и слободе. Али изгледа да су осећања узајамна, пошто је непосредно после расцепа Покрета за права и слободе његова делегација посетила Турску и разговарала са опозиционом Републиканском народном партијом. Ма колико ове симпатије и антипатије биле дискретне, оне у знатној мери утичу и на званичне односе са Турском.
Ових дана се очекивало и нешто што се није догодило – расветљавање ситуације у Реформистичком блоку. Десничарска коалиција, коју је испрва чинило пет политичких снага, данас се затекла у необичној ситуацији пошто четири странке подржавају владу, а пета, Демократи за снажну Бугарску, прешла је у опозицију. Покушај да се поврати пољуљано јединство кроз поновно разматрање коалиционог споразума био је неуспешан, Демократи за снажну Бугарску нису нити са владајућом странком ГЕРБ, нити са опозиционом Бугарском социјалистичком партијом и Покретом за права и слободе. Решавање проблема одложено је за мај-јун ове године, док формације у саставу Реформистичког блока не израде нови међусобни споразум и не одрже конгрес на коме да Блок постане политичка конфедерација са максималном самосталношћу сваке њене чланице, али под јединственим руководством. После конгреса ће бити потписан нови коалициони споразум о заједничким политичким активностима и учешћу на председничким изборима, а биће размотрене и могућности проширења састава коалиције. Изгледа да ће и по том питању доћи до ројења уместо до консолидације.
После последњих догађаја на домаћој политичкој сцени, број партија у Бугарској већ премашује 400. Судећи по главним актерима можемо закључити да је ројење последица пре свега лидерских амбиција него идеја.
У контексту растуће апатије у бирачком телу, тренутна ситуација у земљи све више личи на познату изреку„много је поглавица, а мало Индијанаца,“ што је чини тешком за праћење чак и од стране експерата, а од тога добијају само партије на првој линији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..