На свом састанку у Прагу земље Вишеградске четворке су одустале од радикалног инсистирања на брзом стварању „резервног граничног система“ на линији Бугарска-Македонија, који би зауставио прилив избеглица из Грчке. У завршном документу форума, државе Вишеградске групе су дипломатским тоном признале да постоји опасност од стварања нових линија поделе у Европи и рекле да желе „снажну ЕУ“. До одустајања је вероватно дошло под притиском Немачке која је, према премијеру Словачке Роберту Фицу, пре форума у Прагу дипломатским каналима оштро поставила питање о томе да се Вишеградска група, Бугарска и Македонија усуђују да разматрају заштиту спољних граница ЕУ.
Идеја о изградњи резервног граничног система у циљу заустављања прилива избеглица из Грчке ипак остаје, али као план „Б“, уколико заједничке мере ЕУ за спречавање миграције не успеју.
Као што се очекивало, у Прагу је премијер Бојко Борисов потврдио да је Бугарска против изградње ограде на својој граници према Грчкој и одбранио већ познати став који је дан раније изразио и у разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел да се миграциони притисак може зауставити само заједничким мерама ЕУ. Према председнику бугарске владе, делимично јачање контроле на бугарско-грчкој и македонско-грчкој граници неће довести до решења проблема, већ се само променити миграционе руте. Због тога званична Софија брани тезу да је на краткорочном и средњорочном плану од првостепеног значаја за савладавање миграције ефикасна контрола спољних граница Европске уније, какве су и копнене границе Бугарске и Грчке са Турском. Министар спољних послова Данијел Митов је изјавио да ће Бугарска инсистирати да се на овим границама спроведе операција НАТО, ако пре тога операција војне алијансе дуж грчко-турске морске границе доведе до резултата. За ангажовање НАТО-а залажу се и земље Вишеградске групе. Повећање посвећености војно-политичког пакта проблему миграната било би у сазвучју са жељом неких земаља да се у његово решавање укључе и националне армије, али би уједно ојачало присуство НАТО у региону, чему се Русија оштро противи.
На самиту у Прагу је бугарска делегација такође инсистирала на затварању свих спољних граница ЕУ, а не само оних са Турском како би мигранти могли легално прећи само преко граничних прелаза. Тиме би се омогућила њихова потпуна регистрација, као и прављење јасне разлике између легалних и илегалних миграната, између избеглица и економских миграната. Бугарска се одавно залаже за такав приступ како би се зауставио прилив миграната из земаља које нису извор миграције због ратних конфликата, већ због социјалних и економских разлога. С тим у вези, у Прагу су се земље Вишеградске четворке, Бугарска и Македонија заложиле за ближу сарадњу између националних граничних и обавештајних служби.
На састанку у чешком главном граду „непокорна“ Вишеградска четворка је направила уступке у погледу неких својих радикалних ставова у име заједничке политике ЕУ и формирала став који ће изнети на самиту Уније о мигрантској кризи 18. и 19. фебруара у Бриселу. Дан раније, 17. фебруара у Аустрији ће бити одржан други састанак уз учешће 11 држава, међу којима су и Немачка и Француска, а на којем ће бити представљена и Турска. Интензитет дијалога на свим нивоима показује да су земље ЕУ свесне озбиљности мигрантске кризе и хитности са њом повезаних проблема. Али такође показује да заједничке политике за превазилажење ове кризе, о којој се толико много и толико дуго говори, још увек нема.
Превела: Марина Бекријева
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..