Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Поносан сам што је село Алино надалеко познато по својим песмама“

Фотографија: vestnikpriatel.com


Група изворног фолклора из села Алино, у Самоковском крају већ деценијама негује старинско певање, настало у овом пределу Бугарске. Вођа групе је Момчил Чалаков – млад и енергичан човек. Он је одрастао у Алину. Још као дете остао је заплењен антифонским певањем жена у Алину. То су песме организоване у двогласу које изводе две групе певачица – једна пева, друга отпевава. Али није само та јединственост овдашњег певања привукла његово интересовање. Био је још дете када је издалека чуо звук једне обичне свирале, заправо пиштаљке. Мелодија која се проносила селом толико га је опчинила да је у ствари одиграла судбински важан значај у његовом животу – он је наиме решио да ће се бавити проучавањем вокалне и инструменталне традиције села Алино. Момчилова бака и њене сестре као и целокупна фамилија познати су у селу као певачи и свирачи. Он је записао песме које су старије жене изводиле, а касније их је увежбао са групом певачица чији репертоар обухвата више од 200 песама из Алина.

Да чујемо како звучи пиштаљка– једно сасвим кратко извођење Момчила Чалакова.

За Алинокажу да је Богом благословљено не само талентованим певачима и чуварима народне традиције, већ и лепом природом. Момчил Чалаков ентузијазирано говори о активностима читалишта и изворне фолклорне групе, али нас пре тогаупознаје са природним и историјским знаменитостима села и његове околине:

„Налази се недалеко од Софије, смештено је у подножју планине Плане. На северу је манастир Светог Спаса удаљен је 7-8 км од села, ушушкан у планини. Легенда казује да је од Рилског манастира старији за најмање 50 година, али је исликан 1626 г. Саградио га је неки имућни житељ Враце који је потражио спас у загрљају планине и у знак захвалности решио да подигне тамо обитељ. Нешто северније, узводно сеоске реке, налази се „Момина скала“ (Девојачка стена), низ коју током целе године цури вода за коју се верује да је лековита.Црква Светог Николаја зографисана је 1863. г., а проглашена је спомеником културе. Другу знаменитост представља шест трачанских погребних хумки, које се налазе источно од Алина, а према југу је место звано Свети Арханђео Михаил на коме је камена гробница, позната као Девојка”. Сматра се да је тамо сахрањена кћи неког римског племића.

Од самог свог оснивања 1937. г. народно читалиште „Васил Левски“ је духовно и културно средиште села. 1965. г. ту је створена прва вокална група и већ својим првим учешћем у такмичењу народних певача освојила је златну медаљу.И дан данас на фестивалима, такмичењима и другим значајним музичким догађајима песме Алинске групе не остају непримећене и ненаграђене. Групу је основала Гјулка Каназирева, којој ускоро предстоји 86-ти рођендан.Она нам још увек помаже, исто као и моја бака Лина и неке друге аматерке њиховог узраста. Оне се труде да до танчина пренесу младим певачицама вештину старинског певања.

Двогласне песме из Алина припадају фолклорном подручју Шоплука, које се налази у средњој Западној Бугарској, али се одликују неким специфичностима.Различити су начин певања и мелодије.Техника хетерофоног певања позната као „тресење“, иначе раширена и у другим селима подручја, овде има своје одлике. Момчил не крије да су ове песме тешке за извођење, па зато није у стању да наговори више младих да се прикључе фолклорној групи и наставе старинску традицију. Жива је међутим традиција породичног окупљања на великим празницима – фамилије славе заједно неколико пута годишње, прича Момчил:

Рођење Христово које се у Бугарској популарније зове Коледа, ми називамо Божич. Људи се окупљају и поводом Ускрса, Ђурђевдана, Тодорове суботе... На Спасовдан организујемо сабор на пољани поред манастира. После литургије људи се препуштају весељу уз песму и свирку.Посебно поштовани празници код нас су Велика(15. августа) и Мала Госпојина(8. септембра). Велики сабор села је између та два датума и увек пада у последњу суботу августа.У свим тим празницима учествује, наравно, и наша изворна фолклорна група.“

Млади вођа групе не престаје да тражи нове могућности за развој групе – она учествује на многим фестивалима, приређује концерте, појављује се у медијима. Момчил и његови вршњаци поносе се популарношћу групе. Велика му је жеља да песме групе из села Алино буду признате нематеријалном духовном баштином човечанства и као таква да буду уврштене на Унескову листу.


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05

Више од 80 занатлија учествује на Фестивалу заната у Великом Трнову

Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..

објављено 18.9.24. 08.00

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15