У петак, последњег радног дана у недељи, посланици бугарског парламента гласали су о предлогу за изгласавање неповерења влади поднетом на захтев Коалиције „Лева Бугарска“, Покрета за права и слободе и двојице независних посланика. 69 иницијатора изгласавања неповерења кабинету Борисова је приликом гласања подржало само 11 посланика – 9 из партије „Атака“ и 2 независна. Коалиција Патриотски фронт и левичарска партија АБВ, које формално не учествују у управљању због чега их можемо сматрати опозиционим, нису подржале предлог. Бугарски демократски центар, који такође можемо сврстати у опозицију, пак се уздржао од гласања. Гласање о поверењу у владу поделило је и независне народне посланике од којих су три гласала „за“ и три „против.“ Дакле, и најелементарнија рачуница нам показује да је опозиција у Бугарској безуба. Формално она може да мобилише обичну већину, али је реално далеко од толико прижељкиваног 121 посланичког гласа. С друге стране, владајуће снаге ГЕРБ и Реформистички блок формално немају сопствену обичну већину пошто не могу да обезбеде 121 глас, али су упркос томе, и овога пута, захваљујући подршци споља, успели. Неприхваћени предлог за изгласавање неповерења влади показао је да је опозиција слаба не само због унутрашње поделе. Увозници нису постигли свој циљ да иницирају покретање озбиљне дебате о питањима здравствене политике и евентуалним променама исте. Министар здравља Петар Москов је рекао да неће попустити по питању политике о лековима, нити ће учинити компромис у вези са траженим променама инфраструктуре здравствене мреже, начина финансирања итд. Ова дебата неће бити запамћена по посебно важним идејама, већ по размени оштрих реплика, па чак и увредама. Тако је, рецимо, министар Москов саветовао социјалистима да смање алкохол, каква је била и препорука Владимира Лењина, на што су му одговорили питањем „да ли је данас узео лекове.“ Сличне реплике могу да развеселе део бирачког тела, али је иза њих скривено незавидно стање домаће политичке елите. Стање за које је одговорно и бирачко тело, пошто је управо оно бира.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова