У галерији „Средец” која се налази на првом спрату Министарства културе до 18. марта може се погледати изложба посвећена једном од најинтересантнијих фотографа Бугарске. „Крум Савов је рођен у селу Устово у Родопима 1882. г., прича Зоја Начева,шефДржавног архива за Смољанску област и истраживач биографије и заоставштине фотографа. Био је дете када му је отац умро, а о његовом васпитању бринули су стричеви - АтанасКелпетров,секретарчете капетана Петка војводе и Константин Дановски, отац утемељивача организације „Универзалног белог братства“ Петра Деунова. Најважнију улогу у његовом животу одиграо је његов брат од стрица СтојуШишков, који га је послао да учи фотографију у картографску школу.“

Стоју Шишков је био лингвиста, фолклориста и јавни радник. Он не само што је помогао свом брату од стрица да отвори фотографски атеље у Чепелареу, него га је повео са собом на експедиције, које је организовао на граници између ослобођене Бугарске и територија у Родопима које су остале под османском владавином. Прве фотографијеКрумаСавова објављене су у часопису„Родопски напредак“, неке су начињене за време Балканског рата /1912 – 1913. г./, а друге приказују покушај Светог Синода да Бугаре који исповедају ислам врате православној вери као и саборе на Рожену у којима учествују припадници фамилија које су нове границе раздвојиле.

„Изложбу је припремио уметнички фотограф Иво Хаџимишев користећи стаклене фотографске плоче које се чувају у Државном архиву у Смољану, у Историјском музеју у Асеновграду и Етнолошком музеју у Пловдиву, каже госпођа Начева. Ове драгоцене фотографије дуго година су остале далеко од очију публике у металним орманима, али захваљујући Иву Хаџимишеву су дигитализоване. Издали смо албум са око130 фотографија и приредили изложбу са53слике.Иво Хаџимишев је успео да опет удахне живот тим ликовима који су временом похабани и помогао нам да их прикажемо широм аудиторијуму, а уједно и да истраживачима те епохе омогућимо да дођу до аутентичне грађе.“

Бити фотограф у годинама у којима је живео Крум Савов није био лак задатак. Он је на леђима носио фотографску технику, а стаклене плоче су превозиле мазге. У архивима се чува преко 1000 његових кадрова, у којима се огледа не само његова професионална вештина, него и љубав према фотографији.

У оно доба постојала је бојазан од сликања, али Савов је успео да многе људе приволи да стану испред апарата и да на фотографију пренесе њихово расположење и карактер. Могу се видети људи, места и призори из свакодневног живота. Први фотографски  прикази родопских ношњи појавили су се у атељеима у Чешкој где су слике послате да би биле обојене. На почетку ХХ века Крум Савов је учествовао на две међународне изложбе – у белгијском граду  Лијежу и у Лондону одакле се вратио са сребрним медаљама за своје уметничке слике.

Садашња изложба обистињује сан кћи Крума Савова Недјалке која је, желећи да спаси стаклене фотографске плоче, поверила их писцу Николају Хајтову /1919 – 2002 г./ Када се он разболео, предао их је Музеју у Асеновграду. Идеја о експозицији припада Зоји Начевој и њеном супругу који самопрегорно раде на очувању  изворних споменика из Родопа. Они су се повезали са културним институцијама у Ксантију, граду у Грчкој Тракији и то ће бити прво путовање ових сведочанстава о прошлости ван предела Бугарске.

Иво Хаџимишев је дирнут жељом људи да успомене врате тамо где су настале. Он је мајстор портретне фотографије, али се одавно бави и очувањем фотографских збирки, а његове изложбе су махом документаристичке. „Мисија ове изложбе је да се пре свега сетимо човека који је пружио непроцењив допринос визуелном памћењу Бугарске, каже он. Када сам први пут угледао негативе, схватио сам да је преда мном извор аутентичне уметности“.

И ова изложба је реализована захваљујући фиансијској помоћи Нели и Роберта Гибсона, добрих Хаџимишевљевих познаника из САД. Нели је бугарског порекла. Она и њен супруг су основали Америчку фондацију за Бугарску која помаже у истраживању и очувању историје бугарске фотографије.

Превела: Ана Aндрејева