Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Бразилски лептир иза мог рамена“ – путовање у људскост

БНР Новини
Надја Фурнаџијева, Ана Колчакова и Весела Генова на промоцији књиге
Фотографија: Венета Павлова

У књижевном клубу „Перото“ у Националном дворцу културе у Софији одржана је промоција романа „Бразилски лептир иза мог рамена.“ Аутор књиге Ана Колчакова је романом освојила прво место на конкурсу Министарства културе. Пре тога је ауторка издала две збирке песама и један роман под насловом „Успон мајмуна.“ Путовање у људскост, овим речима бих окарактерисала књигу која се чита у једном даху. Реч је о узбудљивој причи о судбини једног детета из некадашњих установа социјалне заштите. Ван овог сижеа, Ана Колчакова је у текст уплела лирска одступања у курзиву, у којима се дотакла проблема дехуманизације друштва.

„Књигу сам написала на начин који ће читаоцима омогућити да је читају како са текстом у курзиву, тако и без њега, рекла је у интервјуу Радију Бугарска Ана Колчакова. „С друге стране, уколико неко жели, након што је сазнао шта се догађаја на крају, може да се врати и прочита текст који је намерно пропустио, те да мало размисли о томе што сам рекла. Да се присети неких аутора као што су Алесандро Барико, Пабло Неруда и Христо Фотев, и да направи неке асоцијације. Мислим да ћу му бити од користи током таквог путовања.“

„Диван роман, једна од најбољих бугарских књига које је у последњих пар месеци објавила издавачка кућа „Летера,“ рекла је управник издавачке куће Надја Фурнаџијева и додала:

„Када су нам мејлом послали рукопис, ја нисам могла обуздати своју радозналост и одмах сам га почела читати. Док га нисам прочитала, нисам га испустила из руке. Једноставно ми је одузео дах. Била је то једна дивна књига. Хтела сам да сазнам ко је аутор, јер, нажалост, до тада нисам знала Ану Колчакову. Испоставило се да она иза себе већ има један роман – „Успон мајмуна,“ и збирке песама. Утисак особе благе нарави, који је Ана оставила на мене, навео ме је на мисао да једино аутор, чије је срце пуно љубави и доброте, може да напише такав роман.“

Књигу је представила доц. Весела Генова с Факултета за класичну и нову филологију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски.“

„Роман нас преноси у 80-те године минулог века како би нам открио детаље о збрињавању деце без родитељског старања у установама „Дом мајка и дете,“ прича она. Студенткиња која се игром случаја нашла на стручном усавршавању у једном дому за децу, на одељењу за збрињавање деце ометене у развоју наишла је на дечака који је био здрав. Борбу коју је повела за спасавање и бољу будућност овог малишана представља главну линију која се провлачи кроз основну причу романа, око које се преплиће неколико битних и дубоко смислених нити. Оне нас подсећају на проблеме друштвеног и личног морала, смисао постојања и слепу случајност. Чини нам се да роман представља једну импресионистичку слику, али је она, у ствари, застрашујуће реалистична слика духовности бугарског друштва из средине 80-их година минулог века. Ова слика је веома тужна, али и одбојна.“

Шта се крије иза необичног наслова књиге? Бразилски лептир се обично повезује са теоријом хаоса чији је идејни творац амерички научник Едвард Лоренц. 1972. године је Лоренц ефекат лептира објаснио на следећи начин: Ако лептир махне крилима у Бразилу, то може да изазове торнадо у Тексасу. А ево шта је Ана Колчакова рекла с тим у вези: „Ја сам лептира користила као симбол хаоса, случајности и осуђености.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20