Медијске публикације у којима се говори како је млади мушкарац по имену Динко у више наврата хватао мигранте на граници Бугарске са Турском и злостављао их, изазвале су ове недеље оштре полемике у јавности. Идеја о формирању добровољачких одреда који би ловили прекршиоце и за свако ухваћено лице добијали накнаду, коју је подметнуо Динко, наишла је на подршку многих грађана на Фејсбуку вољних да заједно са њим створе такве формације, па чак су и одредили датум за то – 11. март.

Истовремено су различите друштвене организације и грађани стали на супротно становиште. Асоцијација европских новинара – Бугарска је категорички осудила репортажу у којој се одобрава употреба физичког насиља од стране Динка који је представљен као „суперхерој“. Фондација „Бугарски адвокати за људска права“ је са своје стране позвала министра унутрашњих послова и главног тужиоца да зауставе насиље над избеглицама на граници и оценила идеју да добровољачки одреди иду у лов на мигранте као противправну. Према фондацији, ако органи реда не спрече такву иницијативу, она може довести до непредвидивих и трагичних резултата. Различити правници су прокоментарисали да Динко треба бити оптужен за незаконито хапшење, јер иако су илегално прешли границу, мигранти које је он ухватио су тражили азил и нису починили кривично дело. 

Међутим, Државно тужилаштво је одбило да предузме одговарајуће радње и да се изјасни о деловању Динка због недостака доказа о томе да је узео закон у своје руке. Било је и покушаја политизације овог случаја. Из левице су деловање Динка оценили као неприхватљиво, али су навели да је оно изазвано осећајем недостатка заштите од стране власти, што наводи људе на екстремно понашање. Националисти су покушали да оживе идеју о увођењу добровољачких патрола са аргументима да је држава одустала од својих обавеза и да се у данашњим тешким временима мора рачунати на подршку и сарадњу грађана. Да у Бугарској нема потеребе за „ловцима на мигранте“, јасно је свима. А то да не бежи од одговорности за заштиту граница држава је ове недеље показала чак и тиме да је изменама Закона о одбрани и оружаним снагама ојачала способност за реаговање у том погледу, омогућивши да, према процени Министарства унутрашњих послова, у пограничној заштити учествује и војска. Ове недеље је то учинила и суседна Србија.

У ствари, на случај Динка се може гледати као на својеврстан наставак учесталог објављивања куриозитетних информација о мигрантима ухваћеним од ловачких дружина. Већа осетљивост и посебна пажња коју је он заслужио, могу се објаснити пре свега забринутошћу бугарске јавности изазваном различитим облицима миграционог притиска без преседана, којем је она већ годинама изложена. Да подсетимо да, према социолошким истраживањима, међу Бугарима доминирају они који имају резерве према прихвату и интеграцији странаца у земљи.

Превела: Марина Бекријева