Василена Серафимова јерођена у Плевену, образовање је стекла у Бугарској и Француској, а од десетак година живи у Паризу. Још док је била у домовини освојила је награде са националних и интернационалних такмичења: 2003. г. – велику награду са Међународног такмичења „Музика и земља“, 2006. била је међу финалистима Међународног такмичења за маримбуу Линцу– Аустрија, а добила је две специјалне награде.Касније исте године постала је добитница друге награде са Међународног такмичења за маримбу у Паризу както и награде СПЕДИДАМ-а(Друштва перцепције и дистрибуције права интерпретатора музике и плеса)за најбољег страног студента у Француској. 2007. припала јој је друга награда на Интернационалном такмичењу ARD-ау Минхену, годину дана касније – и прва награда са Петог светског такмичења за маримбу у Штутгарту-Немачка.
„Дуо је настао на идеју прве Томове професорке клавираЖизеле Мање, која је утемељивач и директор значајне француске уметничке организације Les concerts de poche. Она је организовала наш заједнички концерт 2009. г. Био је то веома упамтљив сусрет двоје музичара. На албум смо ставили Сонату за два клавира у де-дуруМоцарта, транскрипцију за клавир и маримбу. Представљамо и Адађо и Фугу из Прве сонате у ге-молу Јохана Себастијана Баха – ја свирам оригиналну композицију, док Тома импровизује.Има и наших ауторских композиција као и импровизација, рецимо на тему бугарске народне песме „Дилмано Дилберо“. „Животни знаци“, музичка ствар коју је специјално за нас написао амерички композитор Патрик Цимерли (PatrickZimmerli), такође је на це-деу.Да кажем између осталог и то што је премијера тог дела одржана у Бугарској, на Међународном фестивалу за маримбу и друге удараљке, који организујемо у мом родном граду у сарадњи са Националном уметничком школом “Панајот Пипков“ и општином Плевен.“ Званична промоција новог издања ће бити 3. маја у Паризу, у двораниТеатра Буф де Норд (Théâtre des Bouffes du Nord).
„Пре неколико дана сам радила са Ериком Самитом(Eric Sammut)- првим маримбистом који је основао класу маримбе у Француској – наставља Василена. Од ове године предајем у другој класи маримбе на Конзерваторијуму „Морис Равел“ што је за мене велика одговорност. Решила сам да Ерика и његову класу позовем да свирају на концерту заједно са мојим студентима. Са њим ћемо одсвирати транскрипцију бугарске народне песме „Ерген деда“ (Момак деда). За соло маримбу изводим једно дело Ценка Минкина, както и народну песму „Прилегла је Тудора“ у обради проф. Добрија Палијева. Са квартетом који изводи џез и класику свирамо песму из Странџанског фолклорног подручја „Калиманку Денку“. Имам класично музичко образовање, али бугарски фолклор заузима посебно место на мом репертоару.После Школе уметности у Плевену студирала сам на Националном конзерваторијуму у Версаљу и Високој музичкој школи, али фолклор никада није престао да буде део мог уметничког изражавања. Ја лично обожавам нашу традиционалну музику и верујем да кроз њу представљам Бугарску на најбољи могући начин.“
Августина и Симеон Серафимови – Василенини родитељи такође су музичари, они су били и њени први учитељи.
„У мојим најранијим годинама они су били најважније личности у мом животу, како то бива код сваког младог човека – каже она.Била сам у класи удараљки мог оца у музичкој школи – читавих 12 година, док ми је мајка предавала хармонију са хармонском анализом и полифонију. Фестивал маримбе и удараљки у Плевену покренут је на идеју мојих родитеља, сада припремамо његово четврто издање. Многи људи које сам срела у Француској имали су утицаја на моје музичко усавршавање, а посебноСилвио Гвалда, у чијој сам класи била у Версаљу. Монику и Дитера Херман – произвођаче палица за удараљке срела сам пре десетак година. Моника је била снажно импресионирана једним мојим извођењем, па је рекла да би једног дана урадила нешто посебно за мене.Идеја о серији палица развијених за маримбу и неке друге удараљке, која носи моје име, појавила се пре неколико година.Од краја прошле године те се палице могу наћи скоро свуда у Француској и имају добру прођу. Срећна сам што их многи моји ученици и студенти већ користе.“
Превела: Ана Андрејева
Биг Бенд БНР с диригентом Антонијем Дончевим отвара своју нову стваралачку сезону концертом, који ће се одржати 24. октобра у Првом студију медија. Програм концерта укључује ауторску музику Димитра Бодурова – пијанисте, композитора и продуцента, који већ..
Дара Екимова ниже успех за успехом. Млада певачица успела је да за годину и по дана лансира 16 нових песама које сачињавају њен деби албум „Ова соба.“ Нешто пре премијере свог првенца, издала је сингл „Дајем ти све“. Аутор музике је Дара Екимова,..
Национално музичко такмичење „Као лавови 2024“ одржава се од 18. до 20. октобра у Концертној сали Радио Варне – БНР. Дечји музички конкурс ужива велико интересовање, а деца која су се пријавила за учешће долазе из више од 20 бугарсих градова, кажу..
Сваке године 25. новембра обележавамо Светски дан борбе против насиља над женама који је на иницијативу ОУН званично установљен 1999. године. Идеја је да..