Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стилијан Иванов и његова књига о бесмрћу људске душе

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

„ВG ТАЈНА. Од Орфеја до Ванге” – под овим насловом је изашла књига познатог редитеља Стилијана Иванова. Аутор каже да је то филмска књига, зато што се у њеној основи налазе филмови које је снимио. Он је, између осталог, аутор и редитељ више од 40 документараца неки од којих су дистрибуирани у целом свету.

„Разлог да напишем ову књигу је то што ми је мој дугогодишњи пријатељ – Мартин Радославов, стално понављао: „Немам ја време да одгледам све те твоје филмове, објасни ми са неколико реченица о чему је реч.” Није то била најбоља оцена мом раду, али ме је зато подстакла да пренесем на папир све оне утиске које сам стекао у сусретима са различитим људима и њиховим идејама. Велика група мојих пријатеља као и ја верујемо у бесмрће људске душе. Као и у то што свако од нас доживљава низ реинкарнација, наиме човекова душа поновно се враћа у земаљско тело са јединим циљем да се усаврши супротно раширеној представи да смо на овом свету да бисмо јели, пили и размножавали се. Мартин ме је неједном наговарао да напишем такву књигу и она се на крају појавила у издању „Апостроф”-а. Јако сам захвалан и њему, и издавачкој кући.”

СнимкаПочетком 1996. године Стилијан Иванов и прослављена бугарска глумица Невена Коканова гостовали су видовњакињи баби Ванги у њеној кући у Петричу /југозападна Бугарска/. Када је Стилијан био дете она му је помогла да се излечи муцања. Годинама касније он се није усуђивао да јој призна како жели да снима филм о њој. Након двочасовног разговора у гостима код Ванге она га је охрабрила: „Знам зашто си дошао. И хоће то бити, да знаш, оствариће ти се.” Тако је и било. У књизи можемо прочитати такође о чудотворној моћи преподобне Стојне, која је из истог краја Бугарске из којег је и баба Ванга. У цркву Светог Георгија, у чијој је близини она живела, и данас долази мноштво верника из Бугарске и суседних земаља у потрази за исцељењем.

У издању „Апострофа“ представљена је и друга позната бугарска видовњакиња – Вера Кочовска. Она је пристала да оде у Јапан да би је подвргли компликованим истраживањима приликом којих је утврђено да је била у стању да промени киселост воде, степен алкохола и вредности крвног притиска. Феноменална Вера умела је да дешифрује древне књиге, да прочита мисли на јапанском, да излечи безнадно болесне људе.

Књига нас упознаје и са народним лекаром Петром Димковим, аутором „Бугарске народне медицине” у три књиге, човеком који је спасао живот хиљадама Бугара. У чему је, по његовом мишљењу, тајна дугог животног века? „Чиста савест, добро срце и умереност у свему. Живите као браћа, будите добри људи. Бог је људима дао 10 заповести, док их је Христос свео на једну: немој другима чинити оно што не би желео да други чине теби.” Ћерка народног лекара Лили Димкова, такође је представљена у овој књизи.

Из ње читаоци могу научити пуно занимљивих ствари о трачкој цивилизацији и чувеном трачком свирачу и песнику Орфеју, о свету исламских мистика и духовника – суфијама (дервишима), прочитати разноразне корисне савете о животу, здрављу, љубави и пријатељству.

„Ове године припремамо два филма – први је посвећен духовној традицији шаманизма – прича Стилијан Иванов. – Рад на том филму почели смо у децембру прошле године када смо путовали у Канаду. Тамо смо срели једног непоновљивог човека из племена Леденог кристала. Био сам изненађен тиме што сам оно о чему је он говорио, већ слушао у Индији, Турској, Египту. Док је он тврдио да није читао никакве књиге зато што је знање које преноси предвечно знање његовог племена. И све време је говорио о препорађању душе и смислу људског живота. Други филм је посвећен Нешки Робевој – познатој бугарској гимнастичарки, касније селекторки бугарске репрезентације ритмичке гимнастике и кореографу. Ове године она ће напунити 70 година.”


Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софијски универзитет домаћин Фестивала афричког и карипског филма

У Бугарској се другу годину заредом одржава Фестивал афричог и карипског филма. Домаћин дводневног догађаја (31.05 – 01.06) је Софијски универзитет „Св. Климент Охридски.“ Организатори су Катедра за афричке и индопацифичке студије и Афричко-карипски..

објављено 31.5.24. 09.25

Потпредседница Јотова упутила критике због замрзавања закона о бугарској култури

Током научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..

објављено 30.5.24. 09.27

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29