Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Беле покладе у бугарској традицији

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Данас су Беле покладе, а од сутра почиње велики Васкршњи пост. По традицији он траје седам недеља или 48 дана, а завршава се на празник Васкрсења Исуса Христа. У различитим деловима земље се Беле покладе зову још Прочка, Проћке, Сирница, Сирне покладе, Ората, Пустове, Сирна прочка, Проштене покладе, Запокладе…



Наравно, неизоставан део празника је весела трпеза око које се окупљају сви чланови породице. Пре него што се православни верници окупе у својим кућама да прославе Беле покладе, потребно је да се заврши обичај мирења, односно међусобног праштања увреда како би људи ушли у Часни пост без икаквог греха. Некада се овај обичај изводио током целе недеље која претходи Белим покладама, односно током Сирне недеље. На праштање се ишло увече, поштујући хијерархију млади су тражили опроштај од старијих. Младе породице су одлазиле код родитеља, а младенци код кумова. Целивали су им руке говорећи „Опрости ми!“ на што су одговарали: „Нек' ти Бог опрости! Нека ти је просто! Нека ти је опроштено!“ После тога се припрема обредна вечера и почиње весеље, последње пре поста. 

Беле покладе увек падају у недељу. На тај дан ујутру млађи чланови породице обилазе родбину и моле за опроштај. Домаћице у то време припремају празничну вечеру. По речима Димитра Маринова, на трпези су се некада могли пронаћи риба, пуњени шаран, маслац, јаја и различите врсте гибаница и погача.


За припрему свих јела користили су маслац, јаја и млеко, намирнице које су забрањене током поста. У прошлости су домаћице узимале од свих празничних јела како би дали сиромашнијим породицама да и оне, по обичају, почну пост. После вечере следило је "ламкање" јаја. Домаћин би узео ољуштено кувано јаје, парче сира или беле алве, везао га црвеним кончићем, а потом га качио за греду на плафону. Затим сви би сели у круг око стола и тако би кренуло ламкање јаја. У неким деловима Бугарске вежу се јаје, сир и угљен. Затим се руком окреће јаје које виси увезено у конац, а свако од присутних покушава да га ухвати и загризе. Све се то врши без помоћи руку.


Веровало се да ће оног који успе први да ухвати зубима јаје или угљен током целе године пратити нарочита срећа. Обичај је да се ухваћени угљен чува целе године, јер он помаже у свакој болести код људи и животиња, а исто тако чува од злих очију и урока. Конац, којим је јаје било увезано, спаљује се. Уколико конац сагори до краја, пшеница ће имати добар род.





У неким крајевима земље у ноћи Белих поклада се изводи обичај оратник или олалије који је везан за паљење ватре око које су цуре играле коло, а момци су је прескакали. У неким местима су момци бацали запаљене стреле у двориште своје драгане као израз својих осећања. После Белих поклада људи улазе у Велики пост који претходи најсветлијем хришћанском празнику, Васкрсењу Христову.



Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05

Више од 80 занатлија учествује на Фестивалу заната у Великом Трнову

Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..

објављено 18.9.24. 08.00