Дроздстоj Стоjaнов. Ово необично име је комбинација имена његових родитеља –мајке Дрозде и оца Стојана који су познати бугарски психијатри. Проглашен је чудом од детета. Када је имао свега 4 године говорио је стручно, са одговарајућим терминима,вероватно јер је стално био у окружењу својих старијих родитеља који су за свог јединца саставили амбициозан програм. Са 5 година је учио истовремено енглески и француски језик. Када је напунио 15 Дроздстој је завршио средње образовање и то паралелно у три школе и већ наредне године је постао студент. Три године касније је у несрећи на путу изгубио оца. Када је напунио 21 годину, одлично је дипломирао на Медицинском универзитету, а са 28већ је био доцент. Крајем 2013.г. млади психијатар је од седмочланог међународног жирија у чијем су саставу били научници са Империјал колеџа у Лондону, Колеџа Свете Катерине у Оксфорду, италијанског универзитета Кјиети-Пескара и Лисабонског универзитета, изабран у највише академско звање „редовни професор“. 2015. г. 35-годишњи Дроздстоj Стоjaнов је постао најмлађи члан алтернативне Бугарске академије наука и уметности /БАНИ/. Он се не сматра миљеником судбине.

Упитали смо проф. Стојанова како се постижу професионални успеси?

Не постоји рецепт или једнозначан одговор! Могу само рећи да је то питање самоиницијативеи дисциплине.Ако неко жели да постигне нешто значајно у сфери високог образовања и здравства, а то су области о којима могу да говорим са бар неким самопоуздањем и стручно, потребна су му та два фактора који понаособ могу да му обезбеде неки прогрес, али заједно могу га озбиљно подстакнути и дати му предност пред осталима. Иницијативност и самоиницијатива су потребни човеку да би стално актуелизовао своја знања ивештине, да би видео „преко хоризонта“. То значи да владаш стварима пре њиховог дешавања, да нудиш нешто које остали сматрају преурањеним. А дисциплина је обавезан услов. Још са студентских дана треба да ухватиш једну инерцију, да имаш одређени бројпубликација и научних саопштења што ће ти омогућити да ти нос увек вири изнад воде и да одолиш хипотетичкој конкуренцији. Свакако, овде се природно намеће питање да лије ситуација таква и у нашим академским круговима. Аодговор је: „Није“ и због тога њихови припадници нису постигли све што сам постигао ја толико млад, прича проф. Стојанов.

Упитали смо стручњака у области психијатрије и психологије које се обољење данас најчешће лечи у ванболничким условима?

И он нам је без колебања одговорио да су то панични поремећаји. По њему „паника је нова маска хистерије, толико жестоко је распрострањена. Чини ми се да је „велики имитатор“ себи изабрао нови лик. Ако су у XIXвеку његов омиљени лик били епилептички напади – хистерија је обожавала да се прерушава у епилепсију и парализу до којих долази после можданог удара, тј. личи на неуролошко обољење, у ХХвеку хистерија је заволела гастроинтестиналне болести и тачније опонашање колитиса и гастритиса, или пак кожне болести попут тешких осипа“, објашњава проф. Стојанов.

У задње време агресија је појава која се шири у свету, а све чешће је примећујемо и у Бугарској. Ево и мишљења нашег саговорника по том питању:

Рекао бих да када је у питању однос према том социјално значајном проблему треба да мислимо глобално и да делујемо локално и,како сам више пута наводио, агресија и остали болни проблеми друштва, резултат су криминалне неодговорности политичара, као и неких медија – оних који због свог „опсценог“ става чине шта и када реше без икакве повратне везе садруштвом, свесни своје огромне власти користе конкретне ситуације и инциденте, претварајући их у вруће вести, што је по мени прави злочин. А за важне и значајне ствари издвајају по свега 2-3 минута. Како ће по вама реаговати друштво, независно од тога да ли се ради о тинејџерима или старијим људима,чим је ситуација у медијима таква? –питаса забринутошћу проф. Стојанов.

Већ неколико година научник предаје на Катедри психијатрије и медицинске психологије Медицинског факултета у Пловдиву, где се налази и Комплекс транслацијске неуронауке – јединог таквог центра на Балкану. Овде је и једини у Бугарској апарат за функционалне магнетно-резонантне анализе у циљу ране дијагностике неуролошких болести, а користи се и за оптимизацију лечења и избор медикамената у психијатрији.

Превод: Александра Ливен