Женски вокални квартет „Славуј“ је 1991. године основала непоновљива народна певачица Натка Караџова. На почетку су у саставу квартета заједно са Натком Караџовом биле њена ћерка Светла Караџова и певачице Стојана Лалова и Лиљана Галевска, које су између осталог и солисткиње светски познатог Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев.“
Ево шта нам је испричала о квартету Светла Караџова:
„Кад сам била мала, мајка ми је много недостајала, сећа се Светла Караџова. Она је често путовала са ансамблом „Филип Кутев“ по свету, одсуствовала је по два – три месеца од куће. Али је зато по сваком повратку са путовања она за мене била као отворен географски атлас, пошто ми је пуно причала о земљама које је посетила и концертним дворанама у којима је наступала. Можда је оснивање квартета била својеврсна компензација за то. Захваљујући француском импресарију Емануелу Мартелију имали смо наступе по целом свету. Проводиле смо пуно времена заједно и надокнадиле све што смо пропустиле.
„Квартет „Славуј“ је мој живот. Основала га је славна певачица Натка Караџова и већ 25 година смо заједно. Нажалост, она нас је прерано напустила. Биле смо другарице и признајем да ми пуно недостаје. Још на самом почетку смо успоставили ред и дисциплину што је можда и допринело задржавању чланова квартета на окупу. Драго ми је што има младих људи којима се наше песме допадају и који одлучују да крену нашим стопама. Једног дана они ће бити наша замена.“
На репертоару народног квартета нашле су се композиције једних од најистакнутијих бугарских композитора као што су Филип Кутев, Коста Колев, Красимир Кјуркчијски и др.
Звук формације се одувек одликовао савршеним вишегласним певањем, а свака њихова песма је отпевана веома чисто, усклађено и технички савршено. Песме им зраче топлотом и љубављу.
Поред Светле Караџове и Лиљане Галевске данас у квартету певају и две младе певачице – Кристина Карамфилова и Вања Вакари.
Заједно проносе славу бугарског фолклора и представљају нас у позитивном светлу на домаћој и светској сцени. Славуји Натке Караџове су новатори када је у питању традиционални бугарски мелос. Своја последња музичка трагања оствариле су заједно са једним од највећих оркестара за свадбе код нас, оркестром „Канарите.“ Две од њихових последњих композиција посвећене су оснивачу квартета, Натки Караџовој која је била један од најбољих интерпретатора песама из Пазарџишке области. Композиције су насловљене „Калина“ и „Пазарџишка свита.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...