Екатерина Николова је афирмисана композиторка која већ дуго година живи и ствара у Стразбуру, Француска. Завршила је  класу за удараљке код проф. Добрија Палијева у Националној музичкој школи „Љубомир Пипков“ у Софији, а затим  Конзерваторијум у Стразбуру.

„Другог и трећег марта одржали смо два концерта у Стразбуру - каже Екатерина – поводом председавања Бугарске Комитетом министара Савета Европе. Догађај је организован уз садејство асоцијације „Кирил и Методиј“ у Стразбуру која је заслужна за отварање бугарске школе у граду. Приходе од концерта, који смо приредили у цркви Светог Павла, дали смо тој школи. Наступили су познати бугарски оперски певачи Бојко Цветанов, Цветелина Василева и Данијела Димова. Мени је припала част да их пратим на клавиру. На програму су била дела Панча Владигерова, Добрија Христова, арије Вердија, Пучинија и Офенбаха. Исти концерт смо трећег марта одржали у Савету Европе пред званичним лицима и њиховим гостима.“

2013. г. организатори немачких Дана младих уметника у Вајнгартену, савезна држава Баден-Виртемберг (Weingarten Musiktage Junger Kunstler)наручили јој су позоришну фантазију „Капија од слоноваче“ (“La porte d’Ivoirе”) по мотивима фантастичне новеле  Ернста Теодора Вилхелма Хофмана „Витез Глук“ („Der Ritter Gluck“) за камерни оркестар и рецитатора, чија је светска премијера била исте године. Њена опера „Метаморфин“ (Metamorphin), (за оркестар, солисте - сопран, мецосопран и баритон, глумца, дечји хор и сликара-илустратора, који слика уживо док се дело изводи на сцени), створена је 2014.године, а за њу је добила ласкаве одзиве француске публике и критике. Овим својим делом композиторка утемељује нов жанр: „сликану оперу“, у коме је ликовни уметник интегрални део приче и један од главних јунака, поред солиста, наравно. Уметник слика у сазвучју са музиком.

„Моја најновија опера „Метаморфин“, чија је светска премијера одржана 2014. г., продуцирана је захваљујући финансирању из Асоцијације „Европске представе“, једног Центра културе у Друзенхајму и субвенцијама Министарства културе Француске, општине Стразбур и регије Елзас. Уметничка порука ове опере артикулисана је на основу речи „метаморфоза“ у њеном филозофском смислу, дакле преображаја, промене из корена, као и на бази стваралаштва француског песника и баснописца Лафонтена. Либрето је оригиналан, написао га је француски аутор, а опера је компонована за камерни оркестар, три солиста и певаче и за дечји хор Поред тога у музичко-сценском делу наступају глумац и сликар. Мој циљ је био да кроз ово дело напустим традиционални оквир оперског жанра и да створим нешто што никоме досада није пало на памет, а чији је облик уметничког израза синкретичан. Ступила сам у контакт са неким оперским кућама у Бугарској. Јако се надам ако се та опера постави управо у Бугарској. Тренутно радим на следећој опери по мотивима романа „Псеће срце Михаила Булгакова која ће се звати „Невероватна прича црвеног пса“. За ту оперу интересовање већ је показала Данијела Димова, директор Варненске опере. Жеља нам је да направимо копродукцију Бугарске и Француске, где неким музичким кућама ово дело изгледа атрактивно, па смо већ у процесу преговарања. Нигде није лако бити стваралац, али ја имам велику шансу да живим у Француској, земљи која упркос светској кризи још увек није повукла финансијску подршку савременим композиторима. Тешка је то борба, али када је стваралаштво смисао нечијег живота, битно је да човек смогне снаге и избори се за оно што му је важно.“

Композиторка је Бугарском Националном Радију уступила снимке, начињене уживо. Посебну захвалност дугујемо дизајнеру звука Денију Фененжеу (Denis Fenninger)