Веб-каст на српском

Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Пећина Магура и Белоградчишке стене крију знања древних људи о свету

{ include file="./partials/authors.html" } БНР Новини

Северозападна Бугарска поседује један драгуљ – то су Белоградчишке стене које уливају респект и задивљују својим каменим фигурама. Рејон обилује и провалијама, пећинама и понорима – директан пут у Хадово царство. А најпознатија међу њима је пећина Магура. Природна знаменитост колосалних је димензија и личи на подземну катедралу. Али оно што је чини јединственом су древни цртежи на зидовима којих има око 900. Претпоставља се да су неки од њих стари бар 8 хиљада година и једни су од најранијих у Европи. На некима од њих приказане су сцене из свакодневице праисторијских људи, али постоје знаци и симболи који још увек нису разгонетнути. Међутим, екипа локалних палеоархеолога и историчара сматра да не само пећина Магура, него цело подручје око ње, заједно са Белоградчишким стенама, био је водеће култно средиште у доба древности. Дуго година научници су истраживали симболе на зидовима и дошли до закључка да то нису обични цртежи праисторијских људи. Или бар не сви. „Нови докази потврђују хипотезу да је пећина била својеврсна библиотека која крије знања древних људи о свету“, тврди Кирил Кирилов из археолошког удружења „Белоградчик“. На тај га закључак наводе различита истраживања, почев од семантичне анализе речи „магура“. Показало се да је она присутна и другде у свету. И свугде је назив пећине, брда или врела. Али једино бугарска Магура је истовремено пећина у брду поред језера. „А да и не говоримо да ми овде имамо традицију градити хумке, а реч „могила“ (у преводу: хумка) има звучање блиско оном речи „магура“. Осим тога, хумка је такође шупље брдо са светим порукама“, објашњава Кирил Кирилов и додаје:


„Располажемо детаљном мапом распрострањености речи „магура“ у свету, реч је о преко 2.400 локалитета. На ову реч наилазимо у Јапану, Пацифику, Африци. И на свим тим местима запажамо један те исти култ Богиње Мајке чији је лик присутан и у нашој Магури, чак с истим именом. У Јужној Кореји, на пример, она се зове Маго, а у Кини – Магу. Богиња је везана за пећине и плодност. Наши су преци сматрали да она дарује знања онима који желе да јој посвете свој живот.“


У Магури наилазимо на аналоге келтских руна, као и на алхемијске симболе, тврди Кирил Кирилов. И још нешто задивљујуће – на зидовима пећине научници откривају древне прототипе 26 слова ћирилице, која су се појавила тамо неколико миленијума пре стварања словенског писма. Тренутно екипа саставља каталог пећинских слика. Идеја је пропратити сличне обрасце праисторијске уметности у свету.

Међутим, поред Магуре пажњу радозналих привлачи и читав рејон. До сада у њему је пронађено 5 древних светилишта на којима су наши преци изводили религиозне ритуале и неколико астрономских опсерваторија. Међу њима је и двоспратна пећина Лепеница у срцу Белоградчишких стена.


„Претпоставља се да је она била насељена пре 5 миленијума, прича Кирил Кирилов. Налази се свега 4 километра од Белоградчика и до ње води нова еко-стаза. Изнад пећине научници су пронашли нешто попут „звездане мапе“ са посебним „троном“ за посматрање рупа у стени које су направљене тако како би подсећале на звезде и сазвежђа. Наше удружење приређује туристичке походе до ових места са беседом стручног водича. Направили смо и реплику праисторијског насеља користећи древне технологије. Изграђено је само од природних материјала – дрва, глине и сламе. Занимљиво је да је древни човек живео у кућама које су налик на некадашње бугарске плетаре, премазане глином.“


Белоградчишке стене и Магура тек ће разоткривати своје миленијумске тајне. „Можда ћемо сазнати да је управо одавде почело ширење различитих древних култова и религија по свету“, каже Кирил Кирилов. Да ли ћемо икада сазнати целу истину о том чаробном месту? Време ће показати... А дотле надајмо се да ће пећински цртежи бити уврштени на Листу светске културне баштине УНЕСКО-а.

Превод: Александра Ливен

Фотографије је обезбедио Кирил Кирилов

Више из ове категориjе

Аскетска лепота ћустендилског храма Св. Георгија Победоносца

Црква Св. Георгија Победоносца се налази у насељу Колуша, у Ћустендилу – граду у подножју Осоговске планине. Проглашена је архитектонско-грађевинским и уметничким спомеником културе од националног значаја. Проучавање и рестаурација цркве..

објављено 6.5.20. 06.30

Марцијанополис – град који нуди богатство мозаика

Крај једног од кршких извора у римској провинцији Доња Мезија (Moesia inferior), код данашњег града Девње, зауставио се цар Трајан (98-117) са својом војском. Тада је његова сестра Марција послала служавку по воду, којој је златна посуда исклизнула из..

објављено 9.2.20. 08.05

На дан Св. Атанасија у Чирпанском манастиру се окупљају верници из близа и из далека

У Бугарској има на стотине цркава и манастира саграђених са вером и надом да ће људима донети мир и надахнуће. Већ 18 векова Чирпански манастир, који је подигнут у знак сећања на Светог Атанасија Великиог - архиепископа Александријског, познат је..

ажурирано 21.1.20. 11.24