Дељан Пеевски је једна од најконтроверзнијих личности у бугарској политици, бизнису и медијима. Он је већ неколико мандата народни посланик Покрета за права и слободе. Само за један дан био је и шеф Државне агенције за националну безбедност, али је због масовних уличних протеста приморан да поднесе оставку. Пеевски је без сумње највећи медијски магнат у земљи, у чијем је власништву преко 20 новина, телевизија, радио станица и часописа. Поред тога, он је, такође, власник неколико грађевинских компанија, има власнички удео у ланцу продавница електричних уређаја, доскора је био власник фирме „Булгартабак“ –највећег произвођача и трговца дуваном и дуванским производима у Бугарској, а намеравао је да купи и одавно затворену фабрику „Химко“–Враца, хемијски гигант из доба социјализма. Упркос његовим блиским односима са Покретом за права и слободе, Дељану Пеевском је изречена забрана уласка у Турску. Изгледа да је због широког опсега своје делатности и разноврсних пословних интереса Пеевски стекао непријатеље, јер је постао један од мало Бугара који, иако нису на високим државним функциjама, имају лично обезбеђење од стране тајних служби.

И у контексту свега тога Дељан Пеевски изненада се обратио јавности  „дирљивим“ писмом проширеним медијима, у којем је навео да због политичког притиска и злонамерне медијске кампање не само што одустаје од куповине пропале фабрике „Химко“–Враца и од намере да удахне нови живот Северозападном региону Бугарске који је најсиромашније подручје земље, већ и да обуставља све нове пословне пројекте у њој.

Продајом холдинга „Булгартабак“ (према информацијама неких медија, једној офшор фирми која је такође у његовом власништву) и одустајањем од куповине фабрике „Химко“– Враца, бизнесмен и посланик је дао знак да се у његовој медијској и економској империји одвијају битни процеси.

Није лако рећи шта је стварно у питању, зато што су Дељан Пеевски као и Покрет за права и слободе којем припада, прилично тајанствени и јавност најчешће сазнаје само коначне резултате закулисних игара, скривених процеса и тенденција који су довели до овог или оног развоја.

Ипак неки аналитичари повезују потресе у конгломерату којим Пеевски управља, са стечајем Корпоративне трговинске банке пре две године, чији је већински власник био његов бивши пословни партнер и пријатељ Цветан Василев. Постоје бројни докази да је управо помоћу кредита узетих код ове банке, Дељан Пеевски камен по камен изградио своју медијску империју која постепено шири пипке на многе друге привредне секторе и гране. Међутим, јефтиног (а можда је боље рећи бесплатног) финансирања више нема, а медијско тржиште није нарочито профитабилно. С друге стране, грађевински бизнис Дељана Пеевског је претрпео озбиљан ударац због обустављања низа јавних набавки вредних више десетина милиона евра по налогу премијера Бојка Борисова. Истовремено је у извештају турске Канцеларије за финансијски криминал (MASAK)и Министарства царина Турске фирма „Булгартабак“ умешана у шверц цигарета великих размера у Турској и наведена као један од највећих кријумчара, за које је познато да имају блиске везе са забрањеном Радничком партијом Курдистана (ПКК) која је стављена на листу терористичких организација ЕУ.

Све су то финансијски губици за Дељана Пеевског који су очигледно утицали на инвестиционе и експанзионистичке намере и планове тајкуна, што је уздрмало његову империју. Дим се диже изнад пословне империје Пеевског и не би било изненађење, ако се ускоро открију и узроци тог дима – заблуда за противнике или пожар који прети да уништи све.

Превела: Марина Бекријева