Црна рупа је објекат у простор-времену чије је гравитационо поље толико јако што она усисава сваку материју, па чак ни светлост јој не може умаћи. Звучи апокалиптично, али ово је честа појава у дубоком свемиру коју астрономи посматрају, наравно, са безбедних за нашу малу планету растојања. Упоређивати црну рупу као феномен са корупцијом која је такође уобичајена појава у нашем свету, можда је претерано, али да ли је тако?

„Корупција је велика црна рупа у срцу европске економије!“, рекао је не било ко, већ директор међународне невладине организације „Транспаренси интернешенел“ Карл Долан. А да је то тако, показује и истраживање непрофитнoг института RAND Europe које је наручио Европски парламент, a према којем корупција Европску унију годишње кошта скоро билион евра, тачније 990 милијарди евра. Допринос Бугарске „попуњавању“ ове црне рупе износи (само) 19 милијарди евра годишње, што, међутим, чини једну петину бруто домаћег производа земље. У истраживању су коришћена три индекса корупције у свакој од 28 држава чланица EУ. Бугарска је према свим овим показатељима заузела друго место, при чему је ниво корупције у нашој земљи далеко изнад просека ЕУ.

По индексу ICRG (International Country Risk Guide) који мери ризике од корупције у политичком систему, на самом врху је Летонија, а иза наше земље је Литванија.

Према индексуCPI (Corruption Perception Index) који мери степен у којем се опажа корумпираност у јавном сектору и ниво свести јавности у одговарајућој земљи, испред Бугарске је само Румунија, а на трећем месту је Грчка.

По трећем показатељу COC (Control of Corruption Index) који оцењује управљање и ефикасност инструмената државне помоћи, Румунија се поново нашла на првом месту, а на трећој позицији иза Бугарске је Хрватска.

Међутим, корупција као црна рупа не наноси само економску штету. Резултати истраживања говоре да она има и значајну социјалну и политичку цену. Социјална цена је везана за продубљивање неједнакости у друштву, виши ниво организованог криминала и слабију владавину права, а политичка – за мању излазност на националним парламентарним изборима и мање поверење у институције ЕУ. Овде бисмо додали да су пак национална истраживања показала да бугарски грађани имају мање поверења и у домаће институције.

Занимљиво је да се, према стручњацима института RAND Europe, најефикаснијом мером против корупције може показати проширење Механизма за сарадњу и верификацију који је уведен за Бугарску и Румунију, и на друге земље чланице ЕУ са високим нивоом корупције. Процењује се да би Унији увођење тог механизма за више чланица годишње могло уштедети 70 милијарди евра. Уосталом, такву идеју су недавно изразили и европски посланици из Бугарске. Они су, међутим, затражили да се укине мониторинг нашој земљи, зато што није од користи или да се примени на све државе чланице ЕУ. То, наравно, није прихваћено од стране Европске комисије која има друге проблеме везане за избегличку кризу. А гравитациона сила црне рупе корупције постаје све већа.

Превела: Марина Бекријева