30. марта ће у склопу Софија Филм феста бити премијерно приказан филм „Педаљ изнад земље“ редитеља и сценаристе Максима Генчева, који је домаћој публици познат по бројним улогама у позоришту, филмовима и ТВ серијама. Продуценти филма су др Златина Филипова и Десислава Ковачева.

Радња филма се одвија у Народној републици Бугарској, 50-их година прошлог века. На једну граничну караулу која формално надгледа угашени рудник уранијума, који су нацисти експлоатирали у време Другог светског рата, дошао је нови командир са породицом. Његов син, који има 10 година, успео је да се релативно брзо прилагоди сировим условима, за разлику од супруге која сања о луксузном животу у граду. Лајтнант је убрзо увео ред и челичну дисциплину, али су се већ следећег дана почела догађати шокантна убиства. Ово је истинита, дирљива прича која циља право у срце, а зачињена је финим и примереним хумором. Филм је намигивање школи „неореализма“ и мајсторима италијанског филма – Пазолинију, Дзаватинију, Де Сики, Роселинију, али је упркос томе колоритан, модеран, у потпуности подређен сећањима једног малог дечака. Снимање овог остварења трајало је свега 17 дана, радња се одвија у руднику „Чукурово,“ једном од првих рудника угља отворених на западу Бугарске. Пред нама се отвара надреалистичан призор. Сценарио је написан по истинитој причи. Камерман је Христо Генков, мајстор камере који је радио на снимању преко 40 америчких, француских и бугарских филмова. Музику је компоновао Мартин Љубенов, чије су композиције звучале и у популарним домаћим филмовима „Мисија Лондон“ и „Хајдуци.“ Екипа је млада и амбициозна.

Ево шта нам је испричао о филму Максим Генчев:

„Бугарски национални радио је партнер филма „Педаљ изнад земље,“ стога ћемо заједно прославити његов успех. Још од првог дана знао сам да ће овај филм постати хит. Постоји велико интересовање за њега, укључујући и из иностранства. Главна порука филма је да кад човек воли своју домовину, онда може и да умре за њу. Радња се одвија у годинама социјализма, педесетих година минулог века, гранична караула, време Хладног рата. Деси Чутуркова тумачи улогу префињене даме, пијанисткиње која се одједном затекла на граничној караули, међу простацима. То је за њу страшно. Она жели да носи креације „Коко Шанел,“ али јој уместо тога нуде шињел… Филм је веома актуелан, занимљив је као прича и став. Време је да престанемо са слањем наших војника у Авганистан, они треба да остану и бране своју домовину. То је мој став.“

Ево и мишљења продуцента филма дра Златине Филипове:

„Овај филм ме је упознао са једним делом детињства Максима, можда са једним веома битним делом, који га је обликовао као карактер и допринео његовом израстању. За мене је било од великог значаја да ми је син тумачио Максима у раним дечјим годинама. Филм који траје два сата буди пријатне емоције у гледаоцима. Што се жанра тиче, остварење Максима Генчева нас враћа у 50-60-те године прошлог века, у златно доба италијанског филма. Изражајна средства у филму су на граници са гротеском. Умногоме се разликује од савременог филма, некако је шарен, пун музике, постоје контрапунктови хумора и трагедије. Одржава пажњу гледалаца.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова