Како путовати без емитовања штетних емисија, уз минималан трошак, а добити максималан ужитак у природним лепотама? Одговор је – бициклом. Бициклизам постаје све популарнији међу људима различитог узраста као најфлексибилнији начин кретања по великим градовима. Окретање педала на путевима наше земље међутим носи доста ризика. Проблем је углавном у томе што бицикл није приоритетан у основним стратегијама о развоју саобраћаја Бугарске. Бициклисти и возачи моторних возила нису равноправни на путу. Поред тога није усвојен стандард за саобраћајно обележавање цикло-рута, премда је досада спроведено неколико иницијатива за постављање бициклистичке сигнализације дуж 100 км популарне Дунавске бициклистичке руте. Највећа је потреба за неоптерећеним путевима којима се може безбедно бициклирати. Главобоље љубитељима путовања на два точка задаје и лоше стање путева.

Према Кирилу Калојанову из Бугарске асоцијације за алтернативни туризам добра вест је да се бициклисти могу укрцати у воз са бициклом. Неудобност таквог путовања је што у возовима најчешће нису предвиђена посебна места за путнике који су са собом понели и бицикл. Недавно је у Софији одржана конференција посвећена питањима бициклистичког туризма у земљама Балкана. Представници Србије, Хрватске, Румуније и Бугарске су изнели своје идеје и искуства у развоју вело инфраструктуре. Бугарско учешће у мрежи бициклистичких рута на европској мапи осликава Кирил Калојанов:

„У Бугарској северна, јужна и западна граница су оивичене двема европским бициклистичким рутама. Дужина Дунавске руте је око 600 км. Друга, која се зове „Пут Гвоздене завесе“, већином је кривудава и прелази преко границе, а бугарски део је дуг више од 1000 км. Проблем у том случају је што пролази кроз брдско-планинска подручја и зато је рута погоднија за мању групу добро припремљених и опремљених бициклистичких туриста. У Европи се могу наћи подробне мапе обе маршруте којима путују углавном странци. У Бугарској нема путоказних ознака на тим рутама, нити је изграђена туристичка инфраструктура.“

Дељан Тодоров је представник удружења „Вело Русе“. Поред града пролази цикло-рута која повезује Атлантски океан са Црним морем. Позната је као Euro Velo 6. Чланови русенског бициклистичког клуба поставили су као циљ да град претворе у „бициклистичку метрополу“ на бугарској обали Дунава. „Наш део Дунава је веома атрактиван љубитељима бициклирања зато што пролази кроз живописне крајолике “ – каже Дељан Тодоров:

„Бугарска рута пролази обалом Дунава и завршава се код града Силистре. Тај део Euro Velo 6 користе махом овдашњи људи. Западни туристи располажу мапама али код нас нема одвојене инфраструктуре, него се користе путеви на којима саобраћају и возила. Ова маршрута није безбедна. Наше удружење настоји да пружа актуелну информацију о путевима које би бициклисти требало избегавати као и о онима који нису толико прометни и добри су за коришћење. Наша жеља је да до промена које се тичу бициклистичког туризма дође брже, али наша искуства показују да после сваке смене владајуће гарнитуре треба да објашњавамо новим управљачима који су циљеви бициклистичког удружења и које су користи од нашег рада. То нам одузима пуно времена, али не губимо наду.”

Сличне проблеме имају и на супротној обали Дунава. Износи их представник Румуније Мирча Крисбасану из удружења „Cycling Romania“:

„У виногорском пределу недалеко од Дунава и у близини Букурешта фокусирали смо се на развој бициклистичког и еколошког туризма. Уз помоћ Европске волонтерске службе изградили смо 7 бициклистичких стаза са асфалтним и оф роуд коловозним застором. Поставили смо путоказне ознаке дуж тих рута. Око 500 људи је тестирало ове стазе у првој години после њихове изградње, касније је број бициклиста порастао на 1500 годишње. То је добар пример који показује какве могућности за развој туризма имају мала насељена места уколико су у стању да бициклистима понуде нове, непознате и атрактивне руте.“