Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Борба против радикализације – још увек у сфери жеља

БНР Новини
Најозбиљнију пажњу треба посветити радикализацији дела ромске заједнице која је до сада нетипична и која се одвија под спољним утицајем. (Фотографија је рађена у ромском насељу код Пазарџика).
Фотографија: Јавно тужилаштво Републике Бугарске

Од 29. до 31. марта у Софији је одржана тродневна конференција о радикализацији младих људи. Пре тога, 14. марта, овој теми била је посвећена и конференција одржана поводом обележавања Међународног дана Франкофоније. Између два форума, 23. марта, премијер Бојко Борисов је наредио да се у року до 2 недеље Закон о борби против тероризма стави на јавну расправу. А све то након што је крајем децембра прошле године влада усвојила Стратегију борбе против радикализације и тероризма и план спровођења ове стратегије. То што се јавност и институције у Бугарској толико често и упорно баве овом темом ствара осећај да су оне опседнуте њоме. Али постоји и известан скептицизам, јер као што је током дискусија ове недеље истакнуто, борба против радикализма и тероризма се не води стратегијама и конференцијама, већ конкретним  мерама и акцијама.

Ове недеље предузет је и један конкретан корак против радикализације. У граду Пазарџику је одржан претрес у предмету против 14 имама, који су оптужени за ширење идеја „Исламске државе" уз призивање на рат. Према тужилаштву, њихов лидер Ахмед Муса Ахмед је својим проповедима на социјалним мрежама позивао на џихад и верску нетрпељивост, упућивао је и апел својој браћи да се у случају потребе боре на страни ИДИЛ-а, а подржавали су га добровољци „Исламске државе". Према подацима специјалних служби у Бечу, Ахмед је био у вези са терористичком базом „Исламске државе" у Аустрији. О радњама оптужених се одавно зна, али  судски поступак покренут 2012. г. још увек није окончан. Вероватно се он одуговлачи због тога што, као што је експерт Државне агенције за националну безбедност изјавио на конференцији у Софији ове недеље,  важеће бугарско законодавство не познаје „радикализацију“ и када је реч о овој појави примењује се застарели члан 108. Кривичног законика који се односи на онога ко „ проповеда фашистичку и другу антидемократску идеологију.“ Експерт Државне агенције за националну безбедност тврди још, и то основано, да одсуство прецизних дефиниција и квалификација у законској регулативи резултира бескрајним вештачењима и споровима око тога шта је то проповедање, шта представља антидемократска идеологија и да ли је она део верских убеђења или је заиста нешто проблематично. Зато, према наводима одбране, једина жена оптужена у кривичном поступку који се води пред судом у Пазарџику, у чијој је кући пронађено хиљаду примерака књиге „Апостасија" коју је она сама превела и која је забрањена чак у многим муслиманским државама, не представља опасност по земљу. Нема везе што је поред свега довде реченог она сама сашила заставу „Исламске државе".

Поједини аспекти дискусија о радикализму чак иритирају неке људе. На пример, на конференцији у Софији одржаној ове недеље, некако између осталог речено је да су констатовани радикализација у „различитим“ групама и покушаји промене традиционалног понашања „неких“ заједница у Бугарској. Међутим, више нема разлога да се о овом проблему не говори јасно и отворено само зато што не бисмо хтели да увредимо једну заједницу. Заједница у којој се дешава битна промена традиционалног понашања о којој вреди одржати јавну расправу је ромска, за коју је проповедање верске мржње нетипично и до сада непознато у бугарској историји и која се само у последње време, и то у свом малом делу, идентификовала са селефизмом. Сасвим јасно је да је ова промена резултат утицаја споља, јер селефизам није карактеристичан за традиционалну  муслиманску заједницу у Бугарској. Он је "увезен" преко обуке имама у арапским земљама и то није тајна, али се за сада с тим у вези изражава само неодобрење. 

Честа, а према некима и наметљива дискусија о радикализацији је показала да је бугарско друштво свесно да је борба против проблема, који је у контексту терористичког таласа у Европи посебно актуелан, потребна. Питање није у томе да ли да водимо ту борбу, већ у томе да она више не буде у сфери добрих жеља и да генерише конкретне активности. Само тако ова борба ће бити адекватна данашњој суровој реалности.

Превод: Албена Џерманова






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Димитар Главчев

Бугарску ће на самиту у Вашингтону представљати привремени премијер

На самиту НАТО, који ће се одржати од 9. до 11. јула у Вашингтону, Бугарску ће представљати премијер привремене владе Димитар Главчев. У делегацији на челу с Главчевим учествују привремени премијер одбране Атанас Запрјанов, начелник одбране адм...

објављено 9.7.24. 07.35
Кенет Мартен

Амбасадор Кенет Мартен: Будућност Украјине је у НАТО

Једногласни смо да је будућност Украјине у НАТО и да питање није да ли ће се придружити него када ће се придружити. Ово је у интервјуу листу „Труд“ рекао амерички амбасадор у Софији Кенет Мартен. Пре самита Алијансе у Вашингтону поводом 75 година од..

објављено 8.7.24. 13.03

Хроника балканских догађаја

Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са..

објављено 5.7.24. 11.50