Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски метох у Истанбулу постаје музеј

БНР Новини
Зграда метоха пре рестаурациjе.
Фотографија: архива

Једна од најпознатијих зграда из доба Националног препорода – метох у Истанбулу, постаће музеј. Зграда се налази на Златном рогу, преко пута бугарске цркве Светог Стефана, јединог гвозденог храма у источно-православном свету. Храм и метох су изграђени средином 19. века када је у Цариграду живела велика бугарска заједница. Град на Босфору је одувек био центар културе, трговине, раскршће цивилизација и религија. Ево шта је за слушаоце Радија Бугарска рекао директор Националног историјског музеја Божидар Димитров.

„Према неким изворима, бугарска заједница у Истанбулу је у једном тренутку бројила и до 60.000 људи, већину су чинили имућни људи, власници радњи у којима су се изводиле велике државне наруџбине. Управо ови људи су после Кримског рата повели тзв. црквено-ослободилачку борбу. Ово није била обична црквена борба за бугарску егзархију и патријарха како би Бугари заживели самостални живот изван Васељенске патријаршије, у којој су се нашли после 1393. године када је Трновград пао под турску власт. Наши сународници су, у ствари, хтели да одређивањем црквених граница покажу докле се простиру границе наше етничке територије. И једног дана, када се створе повољне околности, да их претворе у политичке границе Бугарске.“

Метох је био стециште Бугара из различитих професија. Служио је за прихватилиште, семинарију и место за окупљање бугарских исељеника који желе да нешто више сазнају о последњим догађајима у домовини. У метоху је руком писано 20 листова и часописа. У тој згради је отворена и прва бугарска школа у главном граду Османског царства.

„Дуги низ година је зграда била напуштена, али смо је захваљујући средствима, која је издвојила бугарска влада, успели у последњих пет година обновити, тако да је данас она повратила свој некадашњи изглед. Наш задатак је да је претворимо у музеј. И ми ћемо то учинити. Ово је финална етапа – најслађа за мене као потомка исељеника из Тракије, пошто је моја породица пореклом са једног малог села изнад Истанбула. Дакле, биће ми право задовољство да то урадим. И то ће ми бити својеврсни морални дуг према прецима. Имамо довољно докумената, фотографија, крстова, путира из различитих цркви и још пуно ствари. Мислим да ћемо за 24. мај, празник бугарске просвете и културе и словенске писмености, успети да отворимо овај музеј на Златном рогу у Истанбулу.“

У музеју ће бити изложена стална поставка посвећена бугарској заједници у Истанбулу и историји Бугарске егзархије.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози расправљају о најзначајнијим открићима у Бугарској

Подунавски град Силистра ће између 4. и 8. јуна бити домаћин 62. Националне конференције археолога у Бугарској. На форуму ће бити представљени извештаји о најзначајнијим археолошким истраживањима која су спроведена последњих година. На..

објављено 4.6.24. 07.15
Николај Пловдивски

Митрополит пловдивски Николај категорички изјавио да неће бити кандидат за патријарха

„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..

објављено 3.6.24. 10.05
Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15