Град Стара Загора, у јужној Бугарској, сматра се једним од најстаријих насеља код нас. Најранији трагови цивилизације на овом подручју су из доба неолита, када је град био важна раскрсница путева. 46. године нове ере на месту трачког насеља под именом Берое Римљани су основали одлично уређени град и дали му име у част цара Августа Трајана - Улпија Августа Трајана. У 14. веку пао је под власт Османлија који су га због огромног наслеђа историјских споменика различитих култура на овом поднебљу називали „старом тврђавом“. Још пре ослобођења од османске владавине /1878. године/ град је добио ново име - Железник, којим се наглашава да су у древности овде постојала богата налазишта гвожђа (на бугарском језику гвожђе је "желязо"/.

Због свог стратешког положаја и природних богатстава Стара Загора је град са богатом историјом. О најпосећенијим местом у граду које је уврштено на листу „100 националних туристичких објеката“ прича Живко Симитев из Регионалног историјског музеја у Старој Загори:

„Ове године међу нашим главним задацима је реновирање једног од најстаријих објеката у граду – Музеја неолитских кућа, да би он постао још  привлачније место за посетиоце. Овдашње неолитске куће су најстарије до сада пронађене у Европи – грађене су пре око 8 хиљада година и потпуно су истражене. Све што је у њима пронађено припадало је људима који су у њима живели и представља драгоцено сведочанство о њиховом начину живота и култури. У музеју се могу видети стара огњишта и места за спавање, као и справе за млевење жита. Пронађен је и велики број семена претежно пшенице, али има и семена грожђа што показује да су мештани познавали ову биљну културу, међутим још се поуздано не може рећи да су они производили вино. Занимљиво је што је пронађена кућа двоспратна. Ову чињеницу су потврдила и последња археолошка истраживања. За изградњу су коришћене дрвене греде и слама, а споља и изнутра облепљене су малтером од блата и глине. Темељ је грађен тако да може издржати терет другог спрата. Сви туристи остају импресионирани изгледом ове куће која је стара 8 хиљада година“.

Међу новим и веома важним туристичким објектима у граду је Меморијални комплекс "Бранитељи Старе Загоре – 1877. г.". Он је посвећен бици која се одиграла 31. јула 1877. г. – ватреном крштењу  заставе Самаре и бугарских добровољаца. Монумент је подигнут поводом 100-годишњице борбе за Стару Загору, на месту командног центра бранитеља – прича Живко Симитев:

„Бетонска конструкција подсећа на развијену заставу Самаре коју су житељи руског града Самаре поклонили бугарским добровољцима. Најдраматичнији и најважнији тренутак у овој бици био је бој за заставу. Живот је изгубио велики број Бугара, али застава није заплењена. До сада ниједна бугарска ратна застава није пала у руке непријатеља. Снажни борбени дух и самопрегорност добровољаца резултат су њихове тежње за слободом и жеље да докажу свету да заслужују своју заставу и независност.“.

У Старој Загори очувана је и грађевина од 1409. године која је недавно постала Музеј религија. За њено истраживање и рестаурацију било је потребно много времена, али сада је она већ отворена за посетиоце. „Пре него што буде претворена у музеј зграда је била џамија“, каже Живко Симитев.

„Занимљиво је што су у молитвеном дому откривени остаци средњовековне цркве која је подигнута 10-13 века. Идеја да управо овде направимо Музеј религија се родила због тога што су у непосредној близини храма откривени остаци древног светилишта. Ово је свето место за град скоро од његовог оснивања  – од античког доба до османског периода. Зграда је амблематска за Стару Загору и зато често у њој организујемо изложбе посвећене савременим темама. Жеља нам је да интересовање посетилаца за ово место одржавамо живим. Најимпресиониранији су гости из западног дела Европе. По њима, фреске у згради су егзотичне. Музеј је заиста јединствен по својој природи јер су под његовим кровом изложени предмети који сведоче о постојању континуитета између различитих верских система. Мало је таквих места у свету.“.

Превод: Албена Џерманова