Данас Национални савет за тространу сарадњу разматра владин предлог о изменама и допунама Закона о МУП-у. Јуче пак, скоро одмах пошто је посланички одбор за унутрашњу безбедност и јавни ред одбацио пројекат, шефица Министарства Румјана Бачварова је изјавила за БНР да неће одустати од њега. „За“ пројекат су гласали само посланици Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), али су и они, како је изјавио њихов парламентарни лидер Цветан Цветанов, такође били „против“, мада су га подржали из „политичке лојалности“. Али је упорност Бачварове охрабрио сам премијер Бојко Борисов инсистирајући да посланици што пре размотре предлоге о променама и поред злосрећног резултата разматрања нових текстова у одбору. Председница парламента Цецка Цачева је уверила да ће се то десити, можда опет због политичке лојалности.

Друга епизода тензија између припадника владајуће гарнитуре десила се пре мање од месец дана, када је посланичка група ГЕРБ-а инсистирала да премијер објасни зашто трпи присуство Демократа за снажну Бугарску (ДСБ). Многи у ГЕРБ-у сматрају да припаднике партије треба да ослободе заузете високе позиције, чим је ДСБ одлучио да буде у опозицији. И не без разлога, јер након годину дана у саставу владајуће коалиције Демократе за снажну Бугарску су решиле да више неће подржавати владу и определиле се за формирање антикорупционашке уније против ње, а да при томе нису напустиле коалицију Реформистички блок која јесте званични партнер ГЕРБ-а у управљању. Премијер Борисов је ставио тачку на тај спор изјављујући да на позадини терора у Бриселу унутрашњи проблеми са демократама не вреде ни коментара и не жели да се бави „разводом брака“. Можда опет из „политичке лојалности“ посланици су прихватили и то.

Крајем прошле године због драматичних контрадикција око судске реформе, као израз њеног неприхватања оставку је поднео министар правосуђа Христо Иванов. Данас се због противречности у здравственој реформи инсистира на оставци министра здравља Петра Москова који је члан партије ДСБ, али је он не подноси, а и премијер му је не тражи.

Било би логично да претпоставимо да ће тај каос и несугласице (и то у веома кратким роковима) утицати негативно на популарност владајуће гарнитуре и позитивно на ону опозиције. Међутим, социолози бележе баш супротне резултате. Према последњим подацима компанијеЕкзакта рисерч, партија ГЕРБ и даље је прва политичка сила и ужива подршку 24,3% бирача. Највећа опозициона сила – партија социјалиста БСП је друга, али са свега 13,2% поверења. Иако подељен, мали партнер у саставу коалиције, Реформистички блок има подршку скоро једнаку оној обично треће парламентарне снаге – Покрета за права и слободе – 5,5 односно 5,7%.

Ситуација је таква због чињенице да се на политичком хоризонту не назире алтернатива партији ГЕРБ. Из предконгресних изјава лидера БСП Михаила Микова сазнајемо да ће се социјалисти тек афирмисати као опозиција која може да буде алтернатива управљању. Алтернатива више није подељени Покрет за права и слободе, којег његови дисиденти сматрају „гордијевим чвором“ корупције, олигархије и проруских интереса“ у Бугарској. Не могу да буду алтернатива и националисти из партије „Атака“ јер не можеш да освојиш присталице са лидером који је осуђен због хулиганства, а националисти из Патриотског фронта фактички су савезници актуелне владе. И поред противречности и неуспеха владајућих партија подршка остаје непромењена можда због страховања да ће се без њих ствари још више погоршати.

Превод: Александра Ливен