Свако путовање почиње првим кораком. Ако је реч о путовању према себи, не бојте се да уђете у лавиринт! На излазу вас очекују растерећење, трансформација, тиховање.
“CREAtorium – Лавиринт у лавиринту” је позоришни перформанс коме се приступа на интиман начин, а током којег је све могуће. Гледалац не посматра сцену пасивно него креира артистичко дело заједно са глумцима. Ако им се препусти на вољу, доживеће узбудљиву авантуру да изгуби себе и да се потом опет нађе у Лавиринту бескрајних могућности.
Овај сусрет приређује Позориште чула у Софији – истраживачка лабораторија која режира представе у неуобичајеним просторима какви су запуштене фабрике, музеји, тржни центри или пак негде усред природе. У њима су класичне улоге драмског писца и редитеља расплинутих граница, а елементи приче настају у току колективног креирања. CREAtorium се игра у Националном дворцу културе, али не на некој од постојећих сцена него између спратова, у ходницима, на степеништима која воде у тајновите просторе. Уласком у чулни лавиринт спољни свет нестаје и сваким следећим кораком осећај садашњости и прошлости, себе и других, пребивања овде или негде другде постепено се мења.
Шта се још може рећи за чулно позориште и по чему се оно одликује од традиционалног, објашњава Златина Толева, организатор и глумица.
Разлика је прилично велика – у традиционалном позоришту публика је непокретна, ушушкана у мраку дворане, анонимна – она посматра оно што се догађа на сцени. Док је у лавиринту чула публика главни актер. Она се креће, контактира са глумцима, а од ње се очекује да нађе свој лични пут кроз лавиринт. Она није пасиван учесник, већ активан сустваралац.
Сваки гледалац доживљава на свој начин ову авантуру испуњену чулним осећањима – слуха, вида, додира, мириса, укуса.
Он је слободан да крене у дуго путовање кроз лавиринт, да уђе у мрак своје душе и ума што би активирало његова чула, те би почео да осећа разне мирисе и допустио да га они воде. То је интиман доживљај који је за свакога различит.
Златина Толева додаје да се у свакој представи појављује толико сижејних линија, колико је и људи у лавиринту. Једноставно речено представа се одиграва на унутарњем екрану свести и побуђује асоцијације и успомене, индивидуалне за сваког учесника.
Свако извлачи своју причу, искуства и доживљаје, каже Златина Толева. Каква ће бити порука сваког појединца зависи од тога на које ће провокације најснажније реаговати. Лавиринт чула је позив да напустимо властите границе удобности, познати свет и да покушамо да откријемо докле можемо да стигнемо и научимо нешто ново о себи. Циљ нам је да створимо услове у којима би публика имала поверење у нас и постала би отворенија за нове доживљаје. Тако ће она скренути са утабаних стаза, аутоматског реаговања и рада по инерцији. У позоришту чула где не знамо шта нас очекује, где је све ново и непознато, много је лакше да постанемо свеснији садашњег тренутка и свега што нам се догађа у том моменту.
Кључна реч у свему томе је „доживљавање”.
Уосталом позориште чула је древна пракса коју је у Европу пренео колумбијски антрополог позоришта Енрике Варгас. Код нас је први пут демонстрирана 2006. г. захваљујући његовом ученику – велшком редитељу и истраживачу Јуану Бриоку, који је превео прву групу бугарских глумаца кроз лавиринт чула. Он је приредио низ сличних перформанса и социјално-артистичких пројеката уз помоћ различитих уметника – глумаца, редитеља, сликара, сценографа, музичара, па чак и психолога.
Превод: Ана Андрејева„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..