Од 4. до 10. априла је Дом филма у Софији био домаћин другог издања Фестивала савременог кинеског филма. Овај културни догађај је одржан у организацији Института Конфуције у бугарској престоници и Културног центра Софијског универзитета „Св. Климент Охридски.“ Улаз на фестивал је био бесплатан. Селекцију филмова урадила је доц. др Андроника Мартонова, стручњак за азијски филм са Института за истраживање уметности при Бугарској академији наука:

„Почели смо с идејом да треба да промовишемо најбоље примере кинеског филма и обновимо једну традицију која је код нас била прекинута, каже доц. Мартонова. – Стављам посебан акценат на то, пошто је у периоду пре и после 1944. године кинески филм био популаран у Бугарској. После демократских преображаја 1989. године, некако смо остали подаље од свега што се догађало у тој далекој земљи. У том периоду је кинеска кинематографија наставила да се развија на један веома занимљив начин и стекла међународно признање. Филмски ствараоци из Кине су редовни учесници на престижним филмским фестивалима, а међу њиховим остварењима су била и таква која су награђена Оскаром за најбољи страни филм и бројним међународним признањима. Стога и Бугарска не сме да пропусти ову прилику да љубитеље седме уметности упозна са достигнућима кинеске кинематографије. Овогодишњи избор филмова је обухватио девет наслова насталих у последњих петнаест година. Реч је о веома добрим филмовима редитеља из Кине, Хонконга и Тајвана, а нека од представљених остварења су снимљена у коопродукцији. Дакле, сачинили смо једну шарену палету различитих жанрова, укључујући мјузикл, биографски филм, акциони филм, шпијунски трилер, филмови намењени млађим гледаоцима, цртани филм фантастика, традиционални усја жанр са борилачким вештинама, савремену кинеску драму и комедију. Или укратко, приказана су репрезентативна остварења кинематографије те земље.“

Међу насловима се издвајају они попут филма „Убица“ Хуа Сјао-сијена, проглашеног за један од најбољих филмова за 2015. годину, добитник две награде на Канском филмском фестивалу:

„Реч је о филму који је по много чему специфичан, пошто вам неће представити борилачке вештине у њиховој једноставној и спектакуларној варијанти коју је већина људи навикла да гледа у холивудским продукцијама, рекла је гђа Мартонова. – У филму се прича о једној девојци коју је таоистичка монахиња припремила како би једног дана постала професионални убица. Ово је веома драматичан филм који залази дубоко у људску психу. Остварење које је подоста необично за жанр у коме је рађен, пошто је истовремено поетски, контемплативан и провокативан. Његов редитељ је једно од водећих имена у савременој кинеској кинематографији.“

По речима доц. Мартонове, савремени кинески филм је веома богат а заступљени су многи и различити жанрови. У Кини се снима преко 200 филмова годишње које гледаоци из свих делова света прате са великим интересовањем. „Можда јој балканске земље, конкретније Бугарска, на неки начин дугују захвалност, рекла је Андроника Мартонова и додала:

„Реч је о филмовима које снимају по наруџби државе или независни редитељи. Они стварају документарне, игране и цртане филмове и свакако имају шта да нам поруче. Њихове поруке су од општељудског значаја. То су филмови који успешно артикулишу вишевековну историју земље. Посебан акценат је стављен на разне епохе традиционалне за династије. Међу темама се нашао и кинеско-јапански рат, а исто тако и грађански рат, Други светски рат, јапанска окупација, марионетска влада у Манџурији. Данашњица је такође присутна у виду последица културне револуције, отварања Кине, преласка из једног веома затвореног социјалистичког система у други који је на међи социјализма и капитализма. Филмови показују како сви ти догађаји утичу на живот обичног човека, начин на који га деформишу и како се он суочава са променама које се намећу у историјском плану. Последњих година је еколошка тема такође активно заступљена у филмским причама. Из коментара гледалаца могло се видети да у Бугарској засигурно недостаје ова врста филмова. Људи су нам захвалили и рекли да им је све што су видели било веома интересантно. Пројекције су им послужиле као храна за размишљање, подстакле су их да више читају о Кини, тако да верујем да има смисла од овога правити сличне панораме. Свет је велик, а културна разноликост је довољно шарена, тако да ми треба да проширимо свој хоризонт, те да нашим гледаоцима приближимо идеју о постојању разних култура далеких земаља.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова