Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Светски џез и бугарске традиције на једној сцени

Ерик Труфаз и Јанка Рупкина
Фотографија: Владислав Христов

Џез је непролазан – увек ће постојати људи који ће га волети. Непролазности вредности џеза доприноси присуство елемената традиционалне музике различитих поднебља, као и чињеница да се он заснива на импровизацији. У ово се убедила и публика која је присуствовала наступу Ерика Труфаза и Јанке Рупкине у 2. студију БНР.

Француски џез трубач, један од најцењенијих џез музичара данашњице, је освојио публику и критичаре још крајем минулог века, а мало после смрти великог Мајлса Дејвиса проглашен је "новим Мајлсом". У Софију Ерик је стигао у пратњи композитора филмске музике и редитеља Зигфрида на чију су се идеју њима придружиле и младе певачице из бугарске фолклорне вокалне формације "Авигеја". Међутим, велико изненађење за све била је Јанка Рупкина – наша позната народна певачица која је и члан хора  "Мистерије бугарских гласова" и Трија "Бугарка". 


Ево шта је за наш радио мало пре почетка концерта изјавио Ерик:  

„Имао сам 15 година када сам слушао Јанкине песме. Слушао сам и њу и Пинк Флојд. Све што разбија границе добро је ако је урађено са укусом. Укус је субјективна ствар. Уметност је посебна људска духовна делатност и ја сам само њен Апостол – после Рахмањинова, Стравинског и наравно - Јанке.“ 

До сада Ерик је радио са извођачима из западне Европе и Африке, а након сусрета са Јанком Рупкином каже да размишља о заједничком пројекту са њом. Ова наша позната народна певачица је такође сарађивала са познатим именима светске музике као што су Џорџ Харисон, Трансглобал Андерграунд и Кејт Буш. Ипак сви ови пројекти су били мање-више комерцијални, а сада у 2. студију БНР остварена је сценска магија која никог није могла оставити равнодушним и која се не да речима описати.

За Ерика Труфаза, упркос ризику, импровизација је у директној вези са духом, она верно преноси тренутак у ком се човек налази.

Са своје стране Јанка Рупкина је рекла да јој је сасвим довољно то што она добро пева, а Ерик добро свира. Као дубоко религиозна особа она каже да осећа да ју је Сила Вишњега осенила. Само да подсетимо да Јанка живи други живот – она је једна од малог броја људи преживелих авионску несрећу која се догодила 1971. године.

Што се тиче Зигфрида – каже да се у друштву најбољих осећа удобно, као да су једна породица.

Све остало је музика која извире из времена, а улива се у вечност. 

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Као птице"

Лето је сезона у којој се одржава највише фестивала. Један од њих почиње данас, 23. августа, у граду Севлијеву, централна Бугарска. Од 2017. године тамо се на тврђави "Хоталич" одржава истоимени рок фестивал уз учешће домаћих извођача. Прве..

објављено 23.8.24. 10.45

"Тренуци" Николе и Линде

Песмом "Тренуци" преносимо се на море са Николом и Линдом, који певају о својим правим тренуцима. Никола Димитров је аутор текста који је заснован на атмосфери током летњих месеци на бугарској црноморској обали. Музику је Никола написао заједно са певачицом..

објављено 22.8.24. 10.30

„Ти“

Deep Zone Project наставља са реинтерпретацијама популарних песама бугарских аутора и извођача. Овог лета представља нумеру „Ти“, једну од најомиљенијих бугарских песама, коју је оригинално отпевала Нина Николина, док је у новој верзији изводе Dian..

објављено 21.8.24. 10.15