Џез је непролазан – увек ће постојати људи који ће га волети. Непролазности вредности џеза доприноси присуство елемената традиционалне музике различитих поднебља, као и чињеница да се он заснива на импровизацији. У ово се убедила и публика која је присуствовала наступу Ерика Труфаза и Јанке Рупкине у 2. студију БНР.

Ево шта је за наш радио мало пре почетка концерта изјавио Ерик:  

„Имао сам 15 година када сам слушао Јанкине песме. Слушао сам и њу и Пинк Флојд. Све што разбија границе добро је ако је урађено са укусом. Укус је субјективна ствар. Уметност је посебна људска духовна делатност и ја сам само њен Апостол – после Рахмањинова, Стравинског и наравно - Јанке.“ 

До сада Ерик је радио са извођачима из западне Европе и Африке, а након сусрета са Јанком Рупкином каже да размишља о заједничком пројекту са њом. Ова наша позната народна певачица је такође сарађивала са познатим именима светске музике као што су Џорџ Харисон, Трансглобал Андерграунд и Кејт Буш. Ипак сви ови пројекти су били мање-више комерцијални, а сада у 2. студију БНР остварена је сценска магија која никог није могла оставити равнодушним и која се не да речима описати.

За Ерика Труфаза, упркос ризику, импровизација је у директној вези са духом, она верно преноси тренутак у ком се човек налази.

Са своје стране Јанка Рупкина је рекла да јој је сасвим довољно то што она добро пева, а Ерик добро свира. Као дубоко религиозна особа она каже да осећа да ју је Сила Вишњега осенила. Само да подсетимо да Јанка живи други живот – она је једна од малог броја људи преживелих авионску несрећу која се догодила 1971. године.

Што се тиче Зигфрида – каже да се у друштву најбољих осећа удобно, као да су једна породица.

Све остало је музика која извире из времена, а улива се у вечност. 

Превод: Албена Џерманова