Ових дана главни град Македоније – Скопље, се претворио у арену жестоких протеста против владајуће гарнитуре и контрапротеста против опозиције. Демолирана је канцеларија председника земље, а полиција је растерала демонстранте воденим топовима и сузавцем. Напетост је ескалирала због одлуке председника Ђорђа Иванова о аболицији одговорних за аферу "прислушкивање", међу којима су политичари, бизнисмени, судије, тужиоци и иследници, коју је он наводно донео у циљу смиривања политичке ситуације пре предстојећих парламентарних избора.
Одмах су уследиле реакције земаља ЕУ и земаља суседних Македонији. Бугарски министар иностраних послова Данијел Митов је позвао све македонске политичаре да покажу одговорност и да се уздржавају од активности које би могле довести до подривања правног поретка у земљи. У телефонском разговору са својим македонским колегом Ђорђем Ивановим председник Бугарске Росен Плевнелијев је осудио његову одлуку о аболицији. Визирајући поклапање покушаја избеглица у Идоменију да пробију ограду и протестних акција у Македонији, премијер Бојко Борисов је изјавио да постоје подаци о намерној дестабилизацији земаља у региону. Премијер је изразио страховање да ће евентуални импичмент председника Иванова онемогућити добро обезбеђивање границе, а чиме ће то резултирати „само можемо нагађати...”. Оваква страховања се некоме могу учинити претераним, али у прилог њима индиректно иду конкретне околности. Од петка јужну границу Бугарске обезбеђују мешовите патроле припадника Војске Бугарске и граничне полиције. Грчка војска је извела вежбе на граници са Македонијом, а македонски председник се пожалио да су грчки војни авиони ушли у ваздушни простор његове земље. Поврх свега нестабилност у Македонији је хронична. Пре отприлике годину дана због окршаја између полиције и терориста у Куманову, у мају 2015. г., Бугарска је упутила свој војни контингент на границу како би била спремна у случају погоршања ситуације. Тада је премијер Бојко Борисов у образложењу предузимања ове мере истакао да у Македонији живи око 90 хиљада људи који поседују бугарски пасош и уколико ствари „крену на горе”, морамо бити спремни за реаговање.
Постоје и други основи за забринутост Бугарске због дешавања у Македонији. Нестабилност на подручју нашег западног суседа блокира напоре на потписивању Уговора о добросуседству са њим, што јесте услов Софије за подршку европској интеграцији Македоније. Немири у Македонији не погодују испуњењу обавезе Бугарске као председавајуће Процесом сарадње у Југоисточној Европи на пружању подршке процесу европских и евроатлантских интеграција свих земаља западног Балкана. Проблеми Македоније су проблеми и целог региона. За њихово превазилажење она може рачунати на његову подршку, али уколико сама има вољу за то. Тврдње попут ове председника Иванова да је „Балкан буре барута, али фитиљ увек долази извана“, нажалост, показују да се пре може сматрати да таква воља не постоји.
Превод: Албена Џерманова
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..