Софијски преводиоци већ имају своје месташце где ће са колегама размењивати искуства и решавати сложена професионална питања или једноставно причати о књижевности. То је „Кућа за књижевност и превод“. Пројекат је реализовала Фондација „Следећа страница“. Надамо се да Кућа коју је „гилда“ књижевника дочекала са одушевљењем, попуњава једну празнину у животу преводилаца из последњих преко 25 година. Идеја фондације је да охрабри квалитетне преводе и то претежно са ретких језика какви су источноевропски и арапски језик. А место је стара кућа из 30. година ХХ века у којој је некада живела породица истакнутог бугарског сликара Ненка Балканског. Нове газде Куће још увек распакују ствари, али им јеентузијазам феноменалан.
Дакле, први кораци су начињени, а о следећим сазнајемо од Јане Генове, директора фондације „Следећа страница“:
„Сада, када „Кућа за књижевност и превод“ већ има кров над главом, покренули смо и остварење програма „Преводилачки лабораторијум“ који је усмерен бугарским преводиоцима лепе књижевности. Они се окупљају овде скоро сваког четвртка и разматрају професионалне проблеме који нису обавезно везани за језик са којег преводе. Циљ је консолидовати заједницу преводилаца који се занимају за глобалне проблеме превођења, а не само да испоштују рок предаје превода издавачу.“
Фондација већ је израдила и стално обнавља базу података са именима оних који преводе са бугарског на стране језике.
„Све мање је људи који преводе са бугарског на неки страни језик и чији матерњи језик није бугарски, објашњава Јана Генова. То је резултат не само пада катедрама изучавања бугарског језика и књижевности у свету, где су се формирали такви кадрови, него и недостатка финансирања од стране државе за промовисање домаће књижевности у иностранству. У задње време постоји неко оживљавање у том правцу, али је и даље средстава занемариво мало.“
Међу важним иницијативама Куће је и Резидентални програм. Коме је он намењен и који су услови партиципације?
„Резидентални програм је један од најмилијих нашем срцу управо због чињенице да је преводилаца са бугарског на стране језике све мање, објашњава Јана Генова. Преко тогпрограма бисмо желели да пружимо шансу преводиоцима који живе ван Бугарске а заинтересовани су да преводе са бугарског и раде то добро, да посећују нашу земљу за један до три месеца, да раде мирно у бугарском говорном окружењу на неком преводу са бугарског, да се састају са ауторима, које преводе, ако су међу живима. Та је група најважнија за нас, јер су они посредници ширења бугарске књижевности у свету.“
У јануару и фебруару резидент Куће је била млади преводилац из Пољске Магдалена Питлак, која се латила нелаког задатка да преведе један врло сложени текст – популарну књигу „Узвишица“ за коју је њен аутор Милен Русков одликован Европском наградом за књижевност 2014. г. Боравак страних преводилацау Кући је користан не само за њих, него и за њихове бугарске колеге, јер могу да сазнају каква је ситуација на књижевном тржишту у њиховој земљи. Интересовање за тај програм већ испољавају кандидати из целог света.
„Кућа за књижевност и превод“ није заборавила и на децу. За њих су предвиђене посебне иницијативе које да привуку њихову пажњу књигама, писању и читању,прича Јана Генова и наставља:Имаћемо специјализовану библиотеку са две врсте књига. Бићемо захвални и на донације. Важан развојни правац библиотеке су бугарски аутори, чија су дела преведена на стране језике. Скупљамо сва издања од 1989. наовамо, независно да ли су их објавиле велике издавачке куће или сами аутори. Циљ нам је да саставимо репрезентативну колекцију свих објављених дела бугарских аутора. Други правац је историја и теорија књижевног превода. Библиотека ће бити отворена за читаоце у одређеним данима.“
Превод: Александра Ливен
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..