„Када се ујутро пробудиш, прво опереш очи. Иста ти је сила потребна и за сликање. Посезање ка себи – то је чистота!“ – казао је мало пре своје смрти сликар Кољо Карамфилов аутору биографског филма. Али и данас, две године откако је напустио материјални свет, уметнички набој и велика имагинација Коља Карамфилова нас узбуђују својим непролазним порукама. Стваралац живи у својим делима и мислима: „За слободног духа нема нерадног дана. Не свиђају ми се дани када се ништа не ради. Ја сам „запослен“ код Господа, а не код државе!“

Кољо Карамфилов се занимао за тајне које крије људско лице. Његови светли и тамни ликови представљени су на изложби коју приређују његови блиски другови и насловили је „Вољено“.

„То су артефакти његове љубави, пријатељства, ствари које је креирао и поклањао у тренуцима надахнућа. Овде је приказано различито лице сликара. У Бугарској има на хиљаде слика Карамфилова и многи људи чувају материјалну успомену на њега. Нек се они чијих слика нема на овој изложби не љуте, јер она није последња. Као колекционар знам да је Кольо био изванредан уметник европских димензија“, каже Петар Неделчев који представља на изложби дела уметника из своје колекције.

„Изложба је насловљена „Вољено“ јер приказује ствари које је Кольо поклањао људима у изливу нежности. Осећа се његово присуство у сали, оно је као лахор птице која је ту и тражи контакт с нама“ – каже сликар Стефан Божков. „Ова изложба нам дарује Кољину љубав и осмехе. Чак је и плакат који сам за њу створио репрезентативан за њега. Он је презентиран у свом најинтимнијем и продубљеном свету. Поставка представља пријатељски осмех, празник, чашу, точење, мешање, бацање, ломљење, сузу и смех, све. Он је био прави вулкан који се никад није смиривао. Стално је био у покрету. Био је човек који је даровао љубав. Био је невероватан уметник и стварао у различитим областима. Добро је певао и свирао гитару. Волео је поезију и надахнуто рецитирао. Био је фантастичан сценограф. Велики стваралац посебног духа и талента. Његова уметност неће заћи јер свако од нас носи у себи делић Коља. Он недостаје својим друговима, недостаје и уметничком животу, јер је знао да га напаја енергијом која је извирала из његовог срца.“

Превод: Александра Ливен