До председничких избора расписаних за октобар 2016. године има сасвим довољно времена, али су изјаве политичара о изборима све учесталије. Пре десетак дана је лидер владајуће странке ГЕРБ и председник владе Бојко Борисов рекао да нити он, нити потпредседник партије Цветан Цветанов планирају да се кандидују на председничким изборима ове године. Пре два дана се на националном састанку партије ГЕРБ Борисов вратио тој теми и поставио питање има ли смисла да партија предложи кандидата за председника земље, имајући у виду да се он може оградити од ње, као што је недавно урадио актуелни шеф државе Росен Плевнелијев, који је изразио несагласност са премијеровом проценом да постоји план за дестабилизацију Балкана. Ако ништа друго, бар се из изјаве Борисова дало закључити да партија ГЕРБ неће подржати председника Росена Плевнелијева уколико се он кандидује за други мандат и можда ће се определити за номинацију непартијског кандидата. Само неколико сати након последње изјаве Борисова, потпредседник партије Цветан Цветанов је рекао да ће ГЕРБ ипак предложити свог кандидата за председника. Изјаве две најзначајније фигуре у владајућој странки показују да је тема о изборима актуелна, али је на овој етапи отворена за расправе. Решење ће бити донето најраније у јуну, а дотле ће изјаве по том питању бити, пре би се рекло, опипавање терена него нешто друго.

Ситуацију испитују и у десној коалицији Реформистички блок, која је коалициони партнер партије ГЕРБ. Меглена Кунева, лидер покрета „Бугарска грађанима,“ који је у саставу Блока, објавила је да ће реформисти стати иза јединственог председничког кандидата и предложила као могућег кандидата једног од председника посланичке групе Реформистичког блока Најдена Зеленогорског. Истицање јединствене кандидатуре ће бити тежак задатак за реформисте, с обзиром на то да је већ дуго времена једна од политичких формација – партија Демократи за снажну Бугарску, ем члан Блока, ем у опозицији. Реформисти се око јединственог кандидата за председника могу сложити најраније крајем лета, а како би до тога дошло, њихов кандидат не сме бити партијски лидер. Прошле недеље је лидер партије АБВ Георги Прванов, бивши лидер бугарских социјалиста и председник земље, на конгресу националистичке формације ВМРО рекао да је дошло време удруживања снага патриотских формација у земљи, те позвао на истицање јединственог председничког кандидата који ће исповедати идеје „аутентичног, просветног и модерног национализма и патриотизма.“ У јануару је Прванов рекао да ће партија АБВ бити категорична алтернатива политици актуелног председника земље, због чега се спрема за свеобухватне консултације о постизању потпуног консензуса око номинације. По речима Прванова, није пожељно да на предстојећим председничким изборима поново дође до одмеравања снага из левог и десног спектра, што нас наводи на помисао да под консезусном кандидатуром он мисли на кандидатуру центра. Али је у центру реалност много сложенија, имајући у виду расцеп Покрета за права и слободе и формирање нове партије ДОСТ, коју су основали дисиденти Покрета. На председничким изборима годинама уназад Покрет за права и слободе игра улогу балансера између левих и десних, а на крају увек има пресудну реч ко ће бити победник. Али у новонасталој ситуацији то се можда и неће догодити, јер партија ДОСТ, која вероватно контролише четвртину досадашњег бирачког тела Покрета, може да крене у супротном правцу.

Предстојећи избори за председника земље ће бити одржани у наелектрисаној ситуацији када су десница, левица и центар разједињени. Дакле, избори су далеко, али по свему судећи, изгледа да ћемо бити сведоци једне тешке и занимљиве трке за председника.  

Превела: Ајтјан Делихјусеинова