Лазарева субота је предускршњи покретни празник који верници славе у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту или недељу дана пре Ускрса. Према Јеванђељу, на овај дан је Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара из мртвих. У народној традицији се обичај Лазарица, Лазарница или Лазарева субота изводи на преласку зиме у пролеће, али се њиме одаје и поштовање мртвима.
Према старој бугарској митологији, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из свог зимског сна, а девојке се спремају за венчање. На тај дан девојке стасале за удадбу или како их још зову лазарице у свечаним народним ношњама, богато искићене цвећем или перјем обилазе село изводећи ритуалне игре уз обредне песме за здравље и благостање. Према предању, девојка која није била лазарица неће се удати. Обилазећи од куће до куће, оне певају песме сваком члану породице. Постоје песме за имућног сељака, жену у богатој кући, невесту, трудницу, дете, домаћина, овчара, орача, златара, кројача, свештеника итд. Домаћини су их даривали обредним погачама и јајима која фарбају за Ускрс.
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..