Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Културни центар „Морска касина“ – амблем културног живота Бургаса

БНР Новини
Фотографија: Ани Михаjлова

Културни центар „Морски клуб “ издалека подсећа на бели брод који је пристао у Бургаски залив. Отворен је 2011.године и отада су  у њему одржани бројни културни догађаји, међу којима и много значајних изложби. Ту су експоновани предмети из Панађурског и Влчитрнског златног блага као и из Рогозенског сребрног блага, а такође и драго камење и велики комади кристала из Музеја „Земља и људи“ из Софије. У шпицу овогодишње летње сезоне у сарадњи са Бугарском народном банком Центар ће организовати велику изложбу златника и предмета од злата. Морски клуб Бургаса је уједно и место где се промовишу књиге, приређују концерти класичне музике и друге културне манифестације. У њему се организују и венчања ван матичног подручја. Понекад се овде одржавају и пословни сусрети.

Више о историји, значају и улози овог средишта културног живота Бургаса прича његова директорка Људмила Кутијева:

Зградае подигнута 1938.године према пројекту Викторије Ангелове. Изабрано је место из којег се отвара поглед на цео Бургаскизалив, а грађевина личи на брод који се налази на падини, а наднео се над заливом. Према првобитној намени зграда је била ресторан, како се некад говорило – касина и пошто је на морској обали тако је прозвана - „Бургаскаморскакасина, а изграђена је по узору на сличне објекте у Западној Европи.

У ствари овде никад није било рулета, али је постојао ресторан који је дуго година радио у тој згради. Житељи Бургаса старије генерације понекад се са носталгијом сећају пријатних вечери које су са породицом проводили на тераси ресторана. Зато је општина Бургасрешила да Културном центру да име „Морскакасина“.

Људмила Кутијева износи и неке друге занимљиве чињенице везане за ову емблематску зграду Бургаса:

„Свака сала носи име по неком еминентном житељу Бургаса .Једна је рецимо прозвана по имену Александра ГеоргијеваКоџакафалије, једног од највећих дародаваца у историји града. У суседству јој је сала којој је дато име истакнутог бургаског сликара ГеоргијаБајев. А поред ње је сала названа по великом песнику ХристуФотеву. На врху зграде је сала која носи име прерано преминуе песникиње Петје Дубарове.“

Када смо отворили Културни центар, долазили су многи људи и питали -  зар ово није ресторан?Али данас су навикли на богату културну активност и мало пре17.-17.30, дакле када предстоји отварање изложбе или промовисање неке књиге, они долазе и чак не питају каквом ће заправо културном догађају присуствовати.

Данас Културни центар „Морска касина“ одлично сарађује са културним центрима Пољске и Чешке, са Гете институтом, Институтом Сервантес, Француским културним институтом, Удружењем за културну размену између Индије и Бугарске. Домаће и стране културне институције предлажу да овде гостују различите експозиције и позоришта са својим представама, да се овде одржавају концерти, зато што је Културни центар Морска касина идеално место за такве иницијативе.

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Бургасу почиње први Међународни црноморски књижевни фестивал

Бургас ће угостити прво издање Међународног црноморског књижевног фестивала. Од 6. до 9. јуна у лучком граду ће се организовати читања и сусрети уз учешће више од 50 писаца, преводилаца, издавача и књижевних агената из Турске, Грузије, Украјине,..

објављено 6.6.24. 07.35

15 представа на 15. издању Летњег фестивала „Опера у парку“

У парку Војне академије „Г.С. Раковски“ у Софији ће се између 29. јуна и 21. јула одржати овогодишње, 15. по реду издање Летњег фестивала „Опера у парку.“ Софијска опера већ 15 година пружа могућност најмлађим гледаоцима да се у друштву омиљених..

објављено 3.6.24. 11.50

„Златна липа“ представља у Старој Загори 50 филмова из 18 земаља

Једанаесто издање Међународног фестивала новог европског филма „Златна липа“ одржаће се од 1.   до 5. јуна у Старој Загори. На фестивалу ће бити приказано 50 остварења из 18 земаља, међу којима и филмови редитеља Нурија Билге Џејлана, Романа Поланског и..

објављено 1.6.24. 11.00