Чим дође пролеће хришћански свет слави празник празника – Васкрсење Христа Спаситеља. За Бугаре то је Велики Дан, јер дарује наду за вечити живот и спас душе. Због тога и атмосфера око њега је свечана. Мисао о Светлом празнику уједињује и преображава људе. Од Цвети до Ускрса службе у црквама привлаче вернике који се припремају за велики дочек Исуса. Иако једнака по свом садржају у различитим црквама широм земље богослужења су пропраћена посебним са стилског аспекта појањима. У храму Светог Александра Невског у Софији анђелски гласови мешовитог хора зачарају странце који су одлучили да посете Бугарску баш у време тог најсветслијег празника. У софијском храму Светог Преображења Господњег и нашим манастирима је распрострањен источни или византијски стил појања који изводе мушки хорови. За разлику од традиције у Римокатоличкој цркви, код нас црквене песме нису пропраћене музичком пратњом. Вишегласје подвлачи идеју о јединосушном Богу. Управо у томе је и невероватан утицај православне музике која снагом гласова уздиже молитву у висине.

„У Бугарској имамо добро очувану традицију хорске музике,  објашњава Георги Тодоров, водич који се годинама бави ходочасничким туризмом. У нашим службама откривамо елементе бугарског, руског и византијског стила, наставља он. Сваки од њих поседује специфичну лепоту. Међутим, обично ми смо само посматрачи литургија, а да бисмо осетили праву снагу празника потребно је да у сваком тренутку знамо шта каже свештеник, шта ради, каква је симболика и како да се укључимо у тај чин. У противном једино уживамо естетски – у лепом певању и достојанственим обредима, и то је све. Када странци посећују наше храмове за време ускршњих празника је важно да стекну што је могуће комплетнију визију о бугарској култури. Треба да знају да бугарско духовно наслеђе није секундарно нити подређено западном. Када на Васкрс уђеш у православни храм, треба да оцениш смисао богослужења које преноси истину о Христу. И то треба да се осети и осмисли.“

У томе је и улога водича који мора да познаје добро не само историју, него и хришћанске традиције у различитим земљама света да би понудио странцима потребну информацију:

„Највеће благо Бугарске је православље и ако можемо да га приближимо нашим страним гостима они ће нам бити захвални. Наследници смо исконског хришћанства и сачували смо га. Оно нема цене, нема димензија. Откривамо га у иконама, појањима, архитектури, црквенословенској књижевности. Током наше хиљадугодишње историје много људи је себе и свој живот жртвовало у име православне бугарске духовне баштине. Међу њима су Свети кнез Борис – крститељ Бугарске, Свети Јован Рилски – небески заштитник наше домовине, анђелогласни певач и композитор Свети Јован Кукузељ, искусни иконописац Свети Пимен Зографски. Наша православна култура темељи се на стваралаштву великих имена и управо они треба да буду амблем Бугарске.“

Превод: Александра Ливен