Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Скулптурни „инциденти“ у галерији „Васка Емануилова”

БНР Новини
3
Фотографија: Венета Павлова

Посетиоци софијске галерије „Васка Емануилова,“ назване по познатој бугарској вајарки, до 21. маја имају прилику да виде радове младог уметника Стефана Иванова. На изложби аутор даје делимичан одговор на питање како изгледа савремена скулптура. Изложба је названа „Непредвидљиве околности.“ На њој је аутор објединио различите сижее намерно тражећи скулптурне „инциденте“ – сваки од изложених радова повезан је са неком радњом – сечењем, уједањем, проспећем, затезањем, гурањем итд. Приказана уметничка дела ће се засигурно заувек урезати у ваше памћење: сребрни шаран стегнут стегом, металне крофне испред старог телевизора ружичасте боје, прелепи стари сточић који штрчи из зида, беба од метала која лежи насред гомиле конзервних кутија у потрошачким колицима... Радови Стефана Иванова се заснивају на искуству у поп-арту, хиперреализму и другим уметничким правцима, а циљ им је да покажу колико су предмети у савременом свету независни од човека.

Били смо радознали да сазнамо где ће после изложбе отићи радови изложени на њој...

„Ова поставка ми је рађена специјално за тај галеријски простор, каже Стефан. – Као што сте и сами приметили део експоната је расут по поду, директно залепљен на зид или пролази кроз њега. Дакле, ови предмети могу бити изложени и у другим, али опет специфичним просторијама. Део њих може да попуни неку колекцију, на некој другој изложби.“


„У сали видимо различите приступе и утиске које уметник попут диџеја микса, то су ствари које већ постоје у култури, он их комбинује и претвара у уметничке предмете, прича куратор галерије Владија Михајлова. – Подсећа на поп-арт због идеје о потрошачком друштву, али ово није поп-арт. Има и елемената реди мејда, или то су серијски предмети промовисани одабиром уметника у уметничка дела. У радовима Стефана су приметни и трагови дизајна, пошто скулптуре нису на постољима, већ на намештајима који су део уметничког дела. Ово је сложени визуелни језик, језик скулптуре и сликарства, а уједно је и дизајнерски, и, тако рећи, језик на високом нивоу. У том смислу је заиста веома занимљиво то што ради Стефан.“


Поред скулптуре Стефан се бави и сценографијом рекламних спотова. По њему, ово је посао близак вајарству јер су у већини случајева у питању просторне инсталације. Стефан ради и на пројектима израде јубиларних кованица у Бугарској народној банци. Израдио је пар сребрних и златних кованица.

„Прошле године је израђена кованица од злата коју сам ја обликовао, а на којој је био лик Светог Пророка Илије, каже он. – За колекцију кованица на којима су приказане бугарске светиње одобрен је мој пројекат „Тројански манастир.“ Обликовао сам и сребрну кованицу поводом обележавања сто година бугарске авионске индустрије.“

Стефан је дипломирао на смеру за вајарство на Националној уметничкој академији. Преко Еразмуса је отпутовао на стручно усавршавање у Пољској, учествовао је на изложбама, скуповима и радионицама у Бугарској, Грчкој, Шведској и Турској.

„Ако размислимо о ситуацији у којој се данас налазимо, схватићемо да сви ми живимо у једном свету који стално ствара слике и објекте, каже Владија Михајлова. – Сваког дана на тржиште избацују нове производе, у глобалној мрежи се појављују нове ствари, у овом мору новитета тешко можемо да се оријентишемо. Дакле, човек више није господар света који је сам створио, већ се свет напросто догађа и он је један део њега, све се то може осетити у радовима Стефана.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова и veg.sghg.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20