Посетиоци софијске галерије „Васка Емануилова,“ назване по познатој бугарској вајарки, до 21. маја имају прилику да виде радове младог уметника Стефана Иванова. На изложби аутор даје делимичан одговор на питање како изгледа савремена скулптура. Изложба је названа „Непредвидљиве околности.“ На њој је аутор објединио различите сижее намерно тражећи скулптурне „инциденте“ – сваки од изложених радова повезан је са неком радњом – сечењем, уједањем, проспећем, затезањем, гурањем итд. Приказана уметничка дела ће се засигурно заувек урезати у ваше памћење: сребрни шаран стегнут стегом, металне крофне испред старог телевизора ружичасте боје, прелепи стари сточић који штрчи из зида, беба од метала која лежи насред гомиле конзервних кутија у потрошачким колицима... Радови Стефана Иванова се заснивају на искуству у поп-арту, хиперреализму и другим уметничким правцима, а циљ им је да покажу колико су предмети у савременом свету независни од човека.
Били смо радознали да сазнамо где ће после изложбе отићи радови изложени на њој...
„Ова поставка ми је рађена специјално за тај галеријски простор, каже Стефан. – Као што сте и сами приметили део експоната је расут по поду, директно залепљен на зид или пролази кроз њега. Дакле, ови предмети могу бити изложени и у другим, али опет специфичним просторијама. Део њих може да попуни неку колекцију, на некој другој изложби.“
„У сали видимо различите приступе и утиске које уметник попут диџеја микса, то су ствари које већ постоје у култури, он их комбинује и претвара у уметничке предмете, прича куратор галерије Владија Михајлова. – Подсећа на поп-арт због идеје о потрошачком друштву, али ово није поп-арт. Има и елемената реди мејда, или то су серијски предмети промовисани одабиром уметника у уметничка дела. У радовима Стефана су приметни и трагови дизајна, пошто скулптуре нису на постољима, већ на намештајима који су део уметничког дела. Ово је сложени визуелни језик, језик скулптуре и сликарства, а уједно је и дизајнерски, и, тако рећи, језик на високом нивоу. У том смислу је заиста веома занимљиво то што ради Стефан.“
Поред скулптуре Стефан се бави и сценографијом рекламних спотова. По њему, ово је посао близак вајарству јер су у већини случајева у питању просторне инсталације. Стефан ради и на пројектима израде јубиларних кованица у Бугарској народној банци. Израдио је пар сребрних и златних кованица.
„Прошле године је израђена кованица од злата коју сам ја обликовао, а на којој је био лик Светог Пророка Илије, каже он. – За колекцију кованица на којима су приказане бугарске светиње одобрен је мој пројекат „Тројански манастир.“ Обликовао сам и сребрну кованицу поводом обележавања сто година бугарске авионске индустрије.“
Стефан је дипломирао на смеру за вајарство на Националној уметничкој академији. Преко Еразмуса је отпутовао на стручно усавршавање у Пољској, учествовао је на изложбама, скуповима и радионицама у Бугарској, Грчкој, Шведској и Турској.
„Ако размислимо о ситуацији у којој се данас налазимо, схватићемо да сви ми живимо у једном свету који стално ствара слике и објекте, каже Владија Михајлова. – Сваког дана на тржиште избацују нове производе, у глобалној мрежи се појављују нове ствари, у овом мору новитета тешко можемо да се оријентишемо. Дакле, човек више није господар света који је сам створио, већ се свет напросто догађа и он је један део њега, све се то може осетити у радовима Стефана.“
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваМи, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..