На последњим турнејама легендарне кубанске групе Buena Vista Social Club место Рубена Гонсалеса заузима Роберто Фонсека. Он је одрастао у породици музичара, а у својој 6. години омиљене бубњеве заменио је клавиром. Када је 2008. године дошао у Бугарску био је импресиониран атмосфером и публиком и за свој следећи диск написао је композицију Bulgarian у коју је укључио и "бугарске гласове". Роберто признаје да пре концертног наступа у иностранству тежи да што је могуће боље упозна традицију дотичне земље. Осам година касније Роберто се поново састао са бугарском публиком. Том приликом остварио се његов (а и њен) сан – да уживо представи комад Bulgarian.

„Први пут ћу у Бугарској извести композицију Bulgarian која је инспирисана бугарским фолклором. Ништа друго се код мене није битно променило протеклих осам година. Можда само то да сам прилично сазрео и стекао више искуства. Неки ће можда рећи да то и није нешто бог зна шта, али мени то заиста пуно значи.“

Мелодије из свих крајева света увек су биле саставни део музике Роберта Фонсеке. Ту нећемо говорити о утицају афричких мелодија на кубанску музику. Међутим, ваља рећи да је код њега од посебног значаја начин интерпретације.

„Начин свирања и звук удараљки је другачији. На Куби, а и у Шпанији, на пример, рука јеу директном контакту са кожом бубња, док се овде на бубњу свира палицама одакле долази и специфичнији звук.“

То међутим не смета њему и његовим колегама, међу којима је и један наш професор универзитета кога је Роберто упознао, да закључе да је без обзира на технику свирања ипак ритмика слична. Више воли да то назове мистеријом и подвлачи да се апсолутно слаже да су бугарски гласови мистериозни. У основи његовог будућег пројекта биће гласови познати из бугарско-шпанског пројекта Еструна:

„Данас смо причали да ћемо створити нешто занимљиво, али за сада нећемо открити о чему се ради. Нека то буде изненађење, само ћу рећи да ма где се слушала та музика, бугарски гласови ће увек бити препознати.“

Нажалост, живимо у немирном свету у којем има превише насиља. Због тога је порука Роберта Фонсеке свим љубитељима његове музике у целом свету сасвим јасна. Насиље није нешто ново. Нови су само начини извештавања о њему како у традиционалним, тако и у новим медијима. Роберто каже да је по њему борба битна уколико је она за слободу и против угњетавања. Али не и када је рат, када је циљ борбе освајање територија и наметање одређене религије. Свако мора бити свестан да је људско биће, да је попут осталих људи и једнак је њима, као и да не постоји виша религија коју неко некоме има право наметати. Роберто је убеђен да чак и музику нико никоме не сме наметати.

„Музика је склониште. Кроз музику изражавамо своја осећања - тугу, бол и радост. Зато се у музици можемо срести и комуницирати без икаквих проблема.“

Превод: Албена Џерманова