Јарке боје, топле погледе и пуно осмеха видимо на бројним дечјим цртежима које су деца из свих крајева Бугарске послала за учешће у конкурсу „Бакини рецепти“. Већ седму годину заредом конкурс организује Асоцијација за развој уметности и заната „А.Р.И.З.7“ која је себи поставила за циљ да истражује и промовише бугарске кулинарске традиције. У ствари, конкурс „Бакини рецепти“ није кулинарски конкурс, већ својеврсна смотра дечјег стваралаштва. Кроз своје стихове и цртеже малишани приказују своју љубав и приврженост према старијим људима у породици. Пошто су учесници у конкурсу деца која још увек не могу да сама кувају, циљ организатора је да њихову пажњу усмере на начин живота и кулинарске традиције Бугара, као и на храну која се у различитим сезонама спрема скоро у свакој бугарској кући.

Сва деца која учествују у конкурсу добијају почасну диплому, а део њихових дела „креће“ на својеврсну летњу турнеју. Дечја дела са конкурса приказују се у оквиру кулинарског фестивала „Шарена трпеза мог града“ који гостује у различитим насељеним местима у Бугарској. „Циљ је да свако дете осети понос због добро обављеног посла“, објашњава Маријета Неткова, представник организатора.

Конкурс „Бакини рецепти“ се одржава у партнерству са Националним дворцем деце, а део је календара ваншколских активности Министарства образовања и науке. Обично на адресу организатора стиже око 2 хиљаде цртежа из свих крајева Бугарске. Сваки учесник може да понуди неограничени број цртежа, а затим се они, сагласно пропозицијама, сврставају у различите старосне категорије. Право на учешће имају деца од 5 до 14 година. Интересовање за конкурс показују целе школе, атељеи уметности. „Тежимо да им скренемо пажњу на кулинарске традиције и обреде везане за храну. Не заборављамо ни важна питања у вези са здравом исхраном“ – каже Маријета Неткова и додаје:

„Деца која учествују у конкурсу су веома талентована. Неке школе већ годинама достављају цртеже својих полазника. Поред цртежа, деца нам понекад шаљу и фотографије својих бака и причу о њима. Тако је настала идеја да у конкурс укључимо дечје приче и стихове. Немамо за циљ да оцењујемо њихов таленат писања – једноставно, битно нам је да им скренемо пажњу на храну и са њом повезане породичне традиције. Од деце сазнајемо како се у њиховој кући поставља сто, које се традиције поштују, какви су односи између старијих и млађих чланова породице. Видимо да се традиције мењају и развијају. У данашњој урбаној средини оне више нису као некада, рецимо пре 30-50 година, међутим, постоји нешто што се током година није променило – сва деца много воле своје баке. Лично ја не познајем дете које не прича с љубављу о баки и деди. Веома су срећна када бораве код њих јер знају да ће их бака лепо дочекати, почастити и стрпљиво саслушати. Старији људи воле да спреме храну и да дочекају своје унуке. Породица се увек окупљала за столом. У последње време код млађих Бугара се примећује повећано интересовање за древним обичајима. Млади људи траже информације о обредним јелима која су се спремала пре више столећа. Занимају се не само за технологију спремања јела већ и за симболику. Тако, на пример, обредни хлебови заузимају главно место у већини наших празника. Људи деле хлеб различитим поводом, често госте дочекујемо хлебом и сољу, неизоставни део многих ритуала су хлеб и мед итд., а за Ускрс се обавезно меси козунак /традиционални бугарски слатки хлеб/. Управо у породици деца упознају наше традиције, а касније их сама поштују.“

Обичаји се преносе с колена на колено – старији људи преносе своја искуства на млађе генерације. „Не постоји традиција која се учи само из књига“ – наглашава Маријета Неткова.

„Традиција се преноси с људе на људе. Деца раде оно што виде да се ради у њиховој породици, у школи, у друштву. Зато наша Асоцијација за развој уметности и заната посвећује посебну пажњу школи као васпитној институцији. Култура и традиције нашег народа имају своје место у наставним програмима јер преко њих млади људи одрастају као поносни и активни Бугари.“

Превод: Албена Џерманова