Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Први ковани левови причају о животу у Бугарској после Ослобођења

БНР Новини
Фотографија: Венета Николова

Велико Трново је домаћин зањимљиве нумизматичке поставке која привлачи пажњу не само зналаца и колекционара, него и љубитеља историје. Збирка златних и сребрних новчића кованих и пуштених у промет у периоду између 1882. г. и 1937. г., прати историју младе бугарске државе у једном исувише динамичном са економског аспекта периоду.

Приказано је преко 6 хиљада кованица које је у току 20 година сакупљао родољубиви Бугарин који живи у САД Дејан Спиридонов. До фебруара 2017. г. његова приватна збирка ће бити приказана у просторијама амблематичног трновског Хана Хаџи Николе. Ова зграда има богату историју и проглашена је спомеником културе. Колекција кованог новца нас враћа назад у зору бугарског лева, у доба када је наша млада држава најзад заузела своје право место у заједници европских народа после петовековног отоманског ропства. Заједно са заставом, грбом и химном, бугарски лев је био симбол нашег националног суверенитета и разлог за понос свих Бугара.

СнимкаДоцент Константин Дочев, члан великотрновске филијале Археолошког института са музејем Бугарске академије наука, прича:

- Г. 1880. је усвојен закон о праву ковати новац и 1882. г. су пуштени први новчићи од легуре бакра и никла, а годину дана касније и прве сребрне кованице. 1884. г. појавили су се и прве емисије златног новца које и данас задивљују својом филигранском израдом. Истовремено ти златни обрасци су носили и пропагандну поруку везану за извојевану државну независност. Исто као сада Бугари смо спремни да приступимо зони евра, скоро одмах после Ослобођења, 1882. г.,  наши управљачи су донели одлуку да се Кнежевина Бугарска придружи Латинској монетарној унији. Као резултат тога сваки Бугарин је био у стању да путује слободно, да учи и да пазари широм Европе.“

СнимкаПриступање државе Латинској монетарној унији и пријем француског златника наполеона озбиљно су подстакли бугарску економију. Наш лев је био у потпуности једнак осталим западно-европским валутама и достигао Аустралију, Канаду, Русију, Велику Британију, Индију, па и Јапан. На нашем новцу гравирани су различити симболи. Најраспрострањенији су хришћански крст и лав као оличење моћи и силе. На реверсу или аверсу су присутни и бугарска тробојка или флорални мотиви из наших златних житних поља. Свакако да није мимоиђена и чувена ружа уљарица која украшава кованице из доба цара Бориса III.

СнимкаГде је кован тај филигрански обрађени новац?

- Гравери су странци, објашњава доцент Дочев. Прве емисије у апоену од 2, 5 и 10 стотинки коване су у Бирмингему, затим од 1882. г. у Санкт Петербургу произведене су прве бугарске кованице са племенитим металом – сребрни 1 и 2 лева, а 1894. појавили су се и златници вредни 10 и 20 лева који су ковани у Аустро-Угарској. А гравери су заиста били сјајни – Французи и Аустријанци. На пример, на великом сребрном новцу у апоену од 5 лева представљена је наша застава са натписом „Бугарска“ који се може видети само под лупом. То сведочи о врсној техници некадашњих гравера.

Изложба у Хану Хаџи Николе нуди носталгичну шетњу Бугарском у годинама после Ослобођења, када је национално самопоуздање наших предака било у полету. За радознале су стављене и табле са занимљивим подацима не само о садржају племенитог метала у свакој емисији кованица, него и о економском стању земље у годинама између 1882. и 1937. које обележавају периоди успона, нагли заокрети и националне катастрофе. 

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Митрополит ловчански Гавриил

Господ Исус Христос је крајеугаони камен и темељ наше Цркве и вере

„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и..

објављено 12.7.24. 11.05

За 10 година број верника у Бугарској смањен за 9%

Бугарска је на последњем месту у ЕУ по броју свештеника – 12 на 100.000 становника. У земљи има преко 8.000 цркава и манастира, односно 10 пута више од духовника, показују подаци пописа становништва Бугарске спроведеног 2021. године. 51,4%,..

објављено 9.7.24. 10.30

Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и Варвара. Долинама река Чепеларска, Вача, Стара и Чепинска можете се попети на планину или да се..

објављено 6.7.24. 11.40