Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Све више верника и туриста долази у Софијске светиње

БНР Новини
Фотографија: БУЛФОТО

У данима око великих хришћанских празника манастири и храмови у Бугарској постају стециште ходочасника. Неки су вођени дубоком вером, другима је разлог празноверје или чиста радозналост, није битно која је мотивација, резултат је очигледан  - из године у годину расте број поклоника и туриста. Међу њима има и доста странаца јер је лепота бугарских светих места надалеко позната. Од око 170 манастира у Бугарској њих седамдесетак се налази у Софијској епархији, а сви су они познати под заједничким називом Средецко Светогорје. Готово у пуном кругу обилазе Софију, смештени су у подножју оближњих планина Витоше, Старе планине, Љуљина и Лозена. Задњих неколико година општина Софија и Богословски факултет СУ „Св.Климент Охридски“ улажу заједничке напоре на разради маршрута поклоничких путовања до тих светиња.

Захваљујући остварењу те иницијативе све је више Бугара и странаца који посећују објекте софијске Мале Свете горе, иако водич Георги Тодоров сматра да још пуно тога предстоји да се уради како би се ове светиње нашле у жижи пажње туриста и верника.


Црква Свете Софије
Они који долазе у Софију, наравно најпре одлазе у разгледање главних знаменитости – цркве Свете Софије, меморијалног храма Светог Александра Невског, цркве Светог Георгија (ротонде), митрополијске цркве Свете Недеље. Ова последња један је од најлепших храмова у Софији. Позната је под неколико имена: Црква Господња и Црква Исуса Христа, али и под грчким именом Кирјакија које значи „недеља“. Киријакија је име хришћанске мученице из 3. века која је у Бугарској позната као Света Недеља. У тој цркви почивају мошти српског краља Стефана Другог Уроша Милутина. У Бугарску их је 1460 г. за време епидемије куге, пренео владика Силваније. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље, пошто је црква постала епископска резиденција у XVIII веку. Мошти су се очувале у пожару, непогоди, нападима устаника и Турака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име - Црква Светог краља. Кивот са његовим моштима остао је до данас у Софији. Свети синод Бугарске православне цркве 2006. г. донео је одлуку да се део моштију Светог краља Милутина врати Српској православној цркви. Сваке године 29. октобра уочи светитељевог празника скида се кошуља Светог краља и ставља нова. Стара се кида на ситну парчад и дели поклоницима. То би могло бити повод да се тог дана из Србије, Бугарске и других православних земаља окупе верници. Мала парчета ове тканине могла би се ставити у иконице и продавала као верски сувенири, погодни и за поклон.

Саборни храм Свете Недеље
По речима Георгија Тодорова многи између софијских храмова могли би се уврстити у ред споменика светске културне баштине. Међу њима се посебно истичу меморијални храм Светог Александра Невског, црква Свете Софије и црква Светог Георгија (ротонда):

Храм-споменик Светог Александра Невског
То су амблематске грађевине религијске културе које сведоче о историји нашег народа
– наглашава водич. – Ако је Партенон био узор у дорској и јонској архитектури, Фирентинска катедрала Санта Марија дел Фиоре – ремек дело готичке и архитектуре ране Ренесансе, а Базилика Светог Петра у Риму пример класичне Ренесансе, за софијску патријаршијску катедралу Светог Александра Невског можемо рећи да је највећи домет неовизантијске архитектуре. Крајем XIX и почетком XX века у православном свету по угледу на византијску градњу у Константинопољу и Равени градитељи су изумели неовизантијски стил, а црква Светог Александра Невског је ремек дело ове архитектуре. На жалост ова чињеница није позната бројним гостима Софије зато што човек примећује само оно што му је познато и о чему је читао или слушао. Због тога туристима ћемо обратити већу пажњу на ову грађевину и помоћи им да је упореде са познатим храмовима античке, готске и ренесансне архитектуре, како би стекли увид у еволуцију идеје о изгледу храма.

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по..

објављено 12.6.24. 11.15

Изложба у Софији представља древне „господаре соли“ из Провадије

У Софији ће бити представљена изложба „Господари соли: Провадија – Солана 5600 – 4350 п.н.е.“. Привремена поставка биће званично отворена 11. јуна у Националном археолошком институту и Музеју БАН (НАИМ-БАН). Изложба је посвећена обележавању 20...

објављено 8.6.24. 15.30

Тродневна реконструкција историјских догађаја на тврђави Царевец

Међународни фестивал историјских реконструкција у Великом Трнову од 7. до 9. јуна окупља групе за реконструкцију историјских догађаја и независне реконструкторе из Бугарске, Грчке, Италије, Румуније, Словачке и Србије на средњовековној тврђави Царевец...

објављено 7.6.24. 07.55