Шаролика је биографија доц. Људмила Георгијева. Он је дугогодишњи, већ бивши припадник полиције са 27 година радног стажа. Завршио је Полицијску академију, затим студије медија на Факултету новинарства на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“, специјализовао је криминалистику у Русији, Холандији и неким другим европским земљама. Преноси своја знања из вештачења у кривичном поступку студентима на универзитетима у Русеу и Варни. Има велика искуства као судски вештак Основног суда у Софији у изради експертиза документарних и видео-техничких истраживања. О томе како успева да свој хоби усклади са професионалним обавезама доц. Георгиев каже:

„Имам више од једног хобија. Пре свега сакупљам полицијске и војне капе, качкете, беретке, ватрогасне шлемове, војне заштитне кациге. Имам већ 515 делова опреме за главу из 50 земаља, превасходно полицијских капа. 1995. један мој познаник из Енглеске донео ми је веома леп шлем, од оних које користе енглески полицајци, такозвани „бобији“ или „пилери“. Дуго је остао у мојој канцеларији док ми није пало на памет да могу додати и моју полицијску капу лајтнанта (полицијског поручника) и тако ставим почетак сакупљању колекције која се током година значајно обогатила. Често ми се указује прилика да путујем у иностранство и део слободног времена проводим у обиласку антикварница и бувљака одакле набављам експонате за моју колекцију. Колеге из Бугарске и иностранства такође ми помажу да употпуним ову збирку“.

Најстарија аутентична полицијска капа у колекцији је из далеке 1913. г. – припадала је неком немачком официру, док једна од најновијих, прилично егзотична, представља колумбијски војни качкет. У Гинисову књигу рекорда као власник највеће колекције полицијских капа уписан је један припадник саобраћајне полиције из Берлина који је 2014. г. поседовао 2 300 комада таквих капа. Људмил Георгијев намерава да се повеже с њим и да њих двојица размене искуства. До сада атрактивну збирку Бугарина имали су прилику да разгледају љубитељи овог типа одевних предмета за главу који су посетили регионалну библиотеку града Трговишта, а она је гостовала у неким другим местима североисточне Бугарске

Људмил Георгијев је поред тога аутор 7 књига уметничке прозе – приповедака и романа полицијско-криминалне тематике, док му је осма књига - путопис „Преживети на Дунаву – од Инголштата до Нултог километра“, посвећена 60. издању највеће и најдуже речне кајак кану регате у свету. У тој књизи има више од 280 фотографија – снимање видео филмова и фотографија су Људмилова друга пасија. Љубитељ је такође и спортова на води – једриличарства и кајака. И још нешто… на његову иницијативу и идеју реализовано је 6 дидактичких дечјих игара посвећених различитим занимањима којима је заједнички наслов -„Буди најбољи“. Каже да те игрице подстичу дружење у породици и посебно између деце и родитеља и намерно их удаљавају од компјутерских игара којима су многи млади опседнути. Он сматра да смо дужници младој генерацији:

„Као предавач примећујем, на жалост, тренд све лошијег васпитања, све слабије школске и опште припреме за живот, а то ме стварно забрињава. Веза између родитеља и деце је све чешће лабава или искидана. Нежеља неких заједница да се школују и интегришу у друштво је узнемиравајућа. Некажњивост, одсуство усвајања било каквих васпитних и животних вредности, тотално непоштовање Закона води до ширења девијантног понашања. За време мојих специјализација у иностранству видео сам како децу и ђаке воде у суднице да би пратили неко суђење. То је мера превенције која истовремено васпитава подмладак да поштује Закон. Тога у Бугарској, на жалост, нема. Немарни смо према младима, али звонимо на узбуну када је већ прекасно, када неко изгуби живот због гажења закона. Студентима којима предајем – будућим правницима и полицајцима - саветујем да увек делују по закону и буду пример осталима” – рекао је у закључку доц. Људмил Георгијев.

Превод: Ана Андрејева