На дан одржавања пресудних консултација између коалиционих партнера о председничком вету на Изборни законик, левичарска по природи партија АБВ неочекивано је саопштила да се повлачи из управљања. Вицепремијер и министар рада Ивајло Калфин који је као представник те формације био на највишем положају у влади, поднео је оставку. Пре око месец дана партија је претила повлачењем у знак неслагања са поправкама у Изборном законику, али је на последњим консултацијама јасно ставила до знања да прихвата аргументе председничког вета. Очигледно узрок оставке нису противречности око Законика.
Пошто и партија АБВ напушта владу, сада већ Бојко Борисов може да рачуна само на 114 посланичких гласова, што је испод потребног 121 за доношење закона и решења. И поред тога, премијер је одмах прихватио оставку Калфина, а из десног Реформистичког блока су изразили задовољство да је владу напустила једина левичарска формација.
Поводом председничког вета, пре два дана премијер је коментарисао да он угрожава већину и стабилност владе. Сада, иако из другог разлога, већина је изгубљена и Борисову не преостаје ништа осим да бира да ли да држи курс ка ванредним изборима или да и даље управља заједно са својом партијом ГЕРБ, Реформистичким блоком и Патриотским фронтом, рачунајући и на подршку Бугарског демократског центра, чијих је 14 гласова чак више од оних АБВ. Можда ће рачунати и на подршку шест бивших посланика Покрета за права и слободе који су сада чланови новоформиране странке Демократе за одговорност, слободу и толеранцију, мада треба имати у виду да се она и Патриотски фронт отворено не воле.
На парадоксалан начин повлачење АБВ из владе учвршћује позиције партије Демократе за снажну Бугарску која је део владајуће коалиције а преко свог чланства у Реформистичком блоку. И поред тога она је већ пре годину дана такође изјавила да неће подржавати владу и у новонасталим околностима управљачи треба да се са већим поштовањем односе према њеним ставовима.
Решење левичара из АБВ да одустану од учешћа у десноцентристичком управљању сигурно ће имати одјек у левом простору. Представници Реформистичког блока и Патриотског фронта су повезали неочекивану одлуку АБВ са намером новог лидера социјалиста, Корнелије Нинове да преструктурира и обједини леви простор у земљи и да састави левоцентристичку владу. Из Бугарске социјалистичке партије засада негирају ту везу, али је то не лишава разлога. У својој првој изјави са парламентарне говорнице после избора за председника социјалиста, Нинова је изјавила да ће брод потонути и чланови посаде ће га напустити, јер је дошло „време за алтернативу, а њу носи партија социјалиста и леви пројекат.“
Могућа су и друга објашњења повлачења АБВ из управљања. На пример, потез Калфина се поклапа са првим испитивањем терена уочи предстојећих јесенас председничких избора. Крајем марта ове године на питање да ли ће учествовати на њима, председник АБВ Георги Прванов је одговорио да га нећемо „видети у улози кандидата за потпредседника“. Сада, месец и по дана касније, Прванов ћути.
Превод: Александра Ливен
Постоје шансе за формирање редовне владе, изјавио је лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов. У обраћању новинарима, Борисов је нагласио да преговори за сада напредују у позитивном правцу. „Што више ћутимо, то боље“, истакао је Борисов, изразивши оптимизам..
Преговори за формирање нове владе између будућег мандатара ГЕРБ-СДС и парламентарних фракција настављени су данас састанком са представницима коалиције БСП-Уједињена левица. Преговарачки тимови обе стране сложили су се да је Бугарској неопходна..
Коалиција ГЕРБ-СДС започела је преговоре са осталим парламентарним странкама о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања. Састанци се одржавају уочи доделе првог мандата од стране председника Румена Радева највећој парламентарној..