На дан одржавања пресудних консултација између коалиционих партнера о председничком вету на Изборни законик, левичарска по природи партија АБВ неочекивано је саопштила да се повлачи из управљања. Вицепремијер и министар рада Ивајло Калфин који је као представник те формације био на највишем положају у влади, поднео је оставку. Пре око месец дана партија је претила повлачењем у знак неслагања са поправкама у Изборном законику, али је на последњим консултацијама јасно ставила до знања да прихвата аргументе председничког вета. Очигледно узрок оставке нису противречности око Законика.
Пошто и партија АБВ напушта владу, сада већ Бојко Борисов може да рачуна само на 114 посланичких гласова, што је испод потребног 121 за доношење закона и решења. И поред тога, премијер је одмах прихватио оставку Калфина, а из десног Реформистичког блока су изразили задовољство да је владу напустила једина левичарска формација.
Поводом председничког вета, пре два дана премијер је коментарисао да он угрожава већину и стабилност владе. Сада, иако из другог разлога, већина је изгубљена и Борисову не преостаје ништа осим да бира да ли да држи курс ка ванредним изборима или да и даље управља заједно са својом партијом ГЕРБ, Реформистичким блоком и Патриотским фронтом, рачунајући и на подршку Бугарског демократског центра, чијих је 14 гласова чак више од оних АБВ. Можда ће рачунати и на подршку шест бивших посланика Покрета за права и слободе који су сада чланови новоформиране странке Демократе за одговорност, слободу и толеранцију, мада треба имати у виду да се она и Патриотски фронт отворено не воле.
На парадоксалан начин повлачење АБВ из владе учвршћује позиције партије Демократе за снажну Бугарску која је део владајуће коалиције а преко свог чланства у Реформистичком блоку. И поред тога она је већ пре годину дана такође изјавила да неће подржавати владу и у новонасталим околностима управљачи треба да се са већим поштовањем односе према њеним ставовима.
Решење левичара из АБВ да одустану од учешћа у десноцентристичком управљању сигурно ће имати одјек у левом простору. Представници Реформистичког блока и Патриотског фронта су повезали неочекивану одлуку АБВ са намером новог лидера социјалиста, Корнелије Нинове да преструктурира и обједини леви простор у земљи и да састави левоцентристичку владу. Из Бугарске социјалистичке партије засада негирају ту везу, али је то не лишава разлога. У својој првој изјави са парламентарне говорнице после избора за председника социјалиста, Нинова је изјавила да ће брод потонути и чланови посаде ће га напустити, јер је дошло „време за алтернативу, а њу носи партија социјалиста и леви пројекат.“
Могућа су и друга објашњења повлачења АБВ из управљања. На пример, потез Калфина се поклапа са првим испитивањем терена уочи предстојећих јесенас председничких избора. Крајем марта ове године на питање да ли ће учествовати на њима, председник АБВ Георги Прванов је одговорио да га нећемо „видети у улози кандидата за потпредседника“. Сада, месец и по дана касније, Прванов ћути.
Превод: Александра Ливен
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..