Бугарска вина из 70 подрума освојила су укупно 109 медаља, од тога четири велика златна, 47 златних и 58 сребрних , а то се догодило на 23. издању фестивала Concours Mondial de Bruxelles, одржаном од 29. априла до 1. маја у Пловдиву. То је прави тријумф за Бугарску која се такмичила са 51 државом и постала шеста после Португалије, Француске, Шпаније, Италије и Чилеа. Најпознатији сомелијери и новинари из целог света су упоређивали 257 бугарских вина са скоро 9.000 вина из најчувенијих светских подрума. О бугарском вину и његовом квалитету разговарамо са Фредериком Галтјеом, који је задужен за односе са јавношћу конкурса, дуго година ради као новинар у гурме сфери и врсни је познавалац вина.

-  Сасвим поштено и без претеривања мислим да је овогодишње издање форума Concours Mondial de Bruxelles у Пловдиву било међу најбољим у његовој историји. Специфично за то такмичење је то што оно "путује" и "посећује" различите виноградарске регионе и произвођаче вина. У Источној Европи смо били само у Словенији, а сада први пут посећујемо и Бугарску. Сви смо били одушевљени гостољубивошћу и одличном организацијом. Били смо ентузијазирани када смо сазнали да у Бугарској имате изузетно богате традиције у сфери вина и гастрономије. Открили смо једну важну земљу на мапи произвођача која винском свету упућује посебну поруку, а иначе тренутно доживљава праву револуцију у тој области.

Које бугарске сорте су вас импресионирале и да ли оне имају будућност на светском тржишту?

- Свака сорта је специфична и има своје посебно место. Дакле, не морамо да увек поштујемо логику глобалног тржишта. Важно је да буде аутентична. Када нека локална сорта има шта да „каже“ свету, она налази и своју тржишну нишу. Мени се, на пример, веома свидео ваш Памид у облику розе вина. За бугарске сорте смо формирали и посебну „мастер класу“. Розе од памида подсећа на неке сорте Провансе каква је Сенсо (cinsault), која је одлична за розе. Од црних, поред Мавруда и Гамзе које су нешто познатије, волим сорте Мелник и Рубин од којих се добијају веома оригинална вина. Свакако, сада вам предстоји да унапредите комуникацију како бисте доспели до појединих категорија потрошача.

За бугарске произвођаче тема о наступу на изузетно конкурентном међународном тржишту је посебно важна. А то тржиште има два лица – оно обичних конзуматора и захтевнијих познавалаца који траже локалне и оригиналне сорте. Према Фредерику Галтјеу Бугарска одлично наступа у оба смера:

-  Што се тиче тржишта не треба заборављати да она воле и специфичне и оригиналне производе. С једне стране, ту је масовна конзумација сорта какве су Шардоне и Мерло, где је конкуренција огромна. Веома често људи постају љубитељи вина чим навикну да пију неку од распрострањених сорти, а тек онда почињу да траже нешто различитије. Тако да је овај тржишни сегмент веома важан. С друге стране, мислим да само локалним сортама које носе аутентични дух и карактеристичне одлике можемо да задобијемо конзуматоре, да их убедимо како је неко вино квалитетно и вредно конзумације, а у том погледу Бугарска поседује огроман потенцијал.

Фредерик Галтје, који је долазио у Бугарску крајем 90. година сматра да се и у сектору масовно конзумираних сорти бугарско вино све више афирмише, а то је веома важно за економски опстанак произвођача. "Не би требало да смо опседнути савршенством и да настојимо да у свему будемо јединствени", поручује он.

Заједничка одлика свих тржишта вина у свету је да свуда расте тражња аутохтоних сорти, па према мишљењу експерта, Бугарска је учинила искорак како у погледу квалитета, тако и у погледу велике лепезе локалних винских сорти. Жеља Concours Mondial de Bruxelles је да буде међу првима који откривају и подржавају аутентична, нова и квалитетна вина и да помогне онима који настоје да се афирмишу у том сектору. „Бугарска вина су доказала да је надаље све питање времена и истрајности, али и самопоуздања, а све то помаже да произвођачи стекну признање на тржишту. Ја бих поручио свима да буду храбри и да се не боје да буду онакви какви јесу“, закључује Фредерик Галтје.

Следеће издање такмичења ће се одржати у шпанском граду Ваљадолиду.

Превела: Александра Ливен

Фотографије: архива