Пре девет година Стефан Спасов је са својим рођацима створио плантажу пиринског чаја. Она се налази у југозападној Бугарској, сасвим близу природног ареала ове врсте у Пирин планини, у околини села Новог Леског, у подножју врха Свети дух, на око 1.200 м надморске висине. Биљка је балкански ендемит, а има још неколико назива везаних за регион у којем успева: мурсалски чај – по имену места Мурсалица у Родопима, алиботушки чај – по имену места Алиботуш у јужном делу Пирин планине, шарпланински чај – по имену Шар планине у Македонији и планински чај – који успева у планини Грамос у Албанији.
Након продубљених истраживања у Бугарској и иностранству је утврђено да је структура ове биљке јединствена и садржи 19 микроелемената од првостепеног значаја за људски организам као што су: селен, цинк, бакар и биолошки активне супстанце које помажу у одржавању доброг здравља (флавоноиди, терпеноиди, етерично уље итд.). Управо због тога су се Стефан и његова породица латили производње и промовисања овог чаја:
Он успева на 1.200-2.000 м надморске висине. Његова структура у многоме подсећа на ону рунолиста. Биљка је веома отпорна на промене температурних амплитуда. Чај је моћни имуностимуланс који јача организам и помаже у борби против вируса и бактерија. Лабораторијска истраживања показују да пирински чај успорава старење ћелија, даје им енергију, побољшава памћење и физичку активност, помаже код обољења јетре, а благотворно делује и на уринарни и дисајни систем. У Пиринском крају се он одавно користи против астме, бронхитиса и кашља. Већ неколико година заредом достављамо узорке лабораторији у Немачкој која ради за једну од највећих фармацеустких компанија која има и велики број производа на бази биљака. И тамо је констатовано да је пирински чај моћни антиоксиданс који спречава стварање канцерогених ћелија и побољшава памћење.Тренутно постоје одобрени патенти за његову примену у фармацеутској индустрији у облику тинктуре.
Пирински чај се користи и као противупално средство и средство за стимулисање варења, а популаран је и као афродизијак. Помаже код бубрежних обољења, стимулише енергетски метаболизам, а препоручује се и код проблема са мокраћним и полним системом. Данас се плантажа Стефана простире на површини од 0,8 хектара. Он каже да само сађење биљке захтева много рада јер се све ради ручно пошто терен не дозвољава коришћење машина. По њему, међутим, рад се исплати јер је у питању традиционални бугарски производ који ће освојити светска тржишта. Ускоро предстоји пласман чаја и на тржиште Немачке, а Стефан и људи који раде са њим се надају да ће се он претворити у један од традиционалних производа на трпези Немаца. У току су преговори и са Јапаном.
Министарство пољопривреде је са једним ланцем продавница у Немачкој договорило одржавање „Недеље бугарских производа”. Стефан се нада да ће и њихов производ бити заступљен на „бугарском штанду” у тим продавницама.
Чај са плантаже је сертификован органски производ што значи да се у његовом узгоју не користе вештачка ђубрива и опасне хемикалије. Редовно се узимају узорци биљака и земље.
Ево и како се прави одвар од пиринског чаја: Три-четири стручка прелити литром воде. Оставити да прокључа, а затим да стоји 15 минута и процедити.
Превод: Албена Џерманова
Слике је уступио Стефан СпасовВише од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..
"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..
Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..
На изборима за Европски парламент одржаним 9. јуна о.г. гласало је око 45% младих људи с правом гласа у Бугарској, показују подаци пројекта „Учешће младих..