На дан бугарске просвете и културе и словенске писмености химна „Корачај, народе препорођени“ звучи у различитим извођењима и обрадама. То је уједно једна од најлепших песама у бугарској музичкој литератури. Њени аутори су двојица бугарских учитеља. Текст је написао истакнути књижевник и јавни радник Стојан Михајловски. На листу исписаном његовим рукописом видан је и датум стварања ове химне у прославу словенских првоучитеља – 15. април 1882. г. У то време он је био учитељ француског језика у граду Русеу. Девет година касније Панајот Пипков – композитор, капел-мајстор и предавач музике у Ловечу, добио је задатак да напише нову песму посвећену празнику Свете браће. Тако је 1901. г. настала Химна свих бугарских школа посвећена светом Ћирилу и Методију.

Крајем ХIХ и почетком ХХ век многи домаћи композитори пишу хорске и школске песме, пригодне за извођење на Дан Светих Ћирила и Методија, а текстови су били дело познатих песника. Таква је и песма „Тај празник“. Према публикацији из 1906. г., музику је написао Атанас Бадев, а текст Јоаким Грујев. „Тај празник нам улива снагу и елан, храбри нас у савладавању знања“…

Као што је познато велики руски композитор Пјотр Иљич Чајковски такође је посветио химну Светој браћи Ћирилу и Методију – то се догодило 1885. г., када је Русија свечано обележила1000 година од смрти Методија. Ову химну су том приликом извели ученици из духовних школа Русије.

1863. г. просвећено човечанство је прославило други један  важан датум – 1000 година од Моравске мисије Ћирила и Методија. Поред Прага и Беча у програм свечаности су се укључили такође Рим и Брно (тадашњи Brünn– главни град Моравске). У Риму је интонирана свечана химна Франца Листа „Славимо Славно, Славени“, компонована специјално за ту прославу.

По традицији на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености звуче и најпопуларнија дела домаћих класика.